A pasta dish prepared using Eat Just cultivated chicken.
Testenina sa kultivisanom piletinom koju je u Singapuru jeo BBC novinar

Veštačko meso, zdravo meso, meso bez klanja, sintetičko meso, nekonvencionalno meso, meso iz laboratorije, meso in vitro (u staklu) – sve su to nazivi za novu vrstu hrane o kojoj se sve češće govori, iako je daleko od balkanskih i većine evropskih trpeza.

Mada podseća na naučnu fantastiku, desetine kompanija širom sveta razvijaju tehnologiju kako bi u laboratoriji uzgojili kultivisano meso čija je prodaja zasad dozvoljena u samo nekoliko zemalja, poput Izraela i Singapura.

„Proizvodnja mesa in vitro je spoj futurističkih predviđanja i naučnih istraživanja.

„Evropska unija, Novi Zeland, SAD, Velika Britanija su na putu izrade zakonske regulative o upotrebi kultivisanog mesa“, kaže Ivana Branković Lazić, pomoćnica direktora za naučno tehničku saradnju Instituta za higijenu i tehnologiju mesa, za BBC na srpskom.

U Srbiji za kultivisano meso ne postoji zakonska regulativa, kao ni u ostalim zemljama regiona.

Američka Agencija za bezbednost hrane (FDA) saopštila je da je ova namirnica bezbedna za ljudsku upotrebu, dok su italijanske vlasti pre nekoliko meseci zakonom zabranile prodaju, uvoz i laboratorijsku proizvodnju mesa i druge sintetičke hrane.

Šta je kultivisano meso?

Kada stručnjaci govore o kultivisanom mesu, misli se na to da je uzgojeno izvan živog organizma.

Ono nije pogodno za vegane i vegeterijance, jer je životinjskog porekla.

„To je proizvod dobijen iz matičnih ćelija, proizašao iz primene embrionalnih matičnih ćelija u medicini kod ljudi“, dodaje Branković Lazić, za BBC na srpskom.

Matične ćelije su nediferencirane, odnosno imaju potencijal da se dele i rastu u različite tipove specijalizovanih ćelija i tkiva.

Kako se od ćelija dobije meso, koje zamrznuto izgleda kao obična bledo rozikasta piletina, ali uz pohovanje, začine i klasičnu pripremu u fritezi lako postaje pileći naget ili ćufta, prikazano je u BBC videu iz jedne takve londonske laboratorije.

Zagovornici kultivisanog mesa kažu da bi masovna proizvodnja pomogla u rešavanju gladi u svetu, ali i u borbi sa klimatskim promenama, jer se manjim oslanjanjem na farme i stoku smanjuje emisija ugljen dioksida, kao i da je etički ispravnije jer se ne ubijaju životinje.

Ipak, troškovi proizvodnje su i dalje veoma veliki, pitanje je koliko će sve biti održivo, hoće li moći da bude hranljivo kao pravo meso, a još nije ni u potpunosti ‘zeleno’.

Prema istraživanjima Dejvis Univerziteta u Kaliforniji, kultivisano meso moglo bi da bude čak i štetnije po životnu sredinu nego obično stočarstvo.

U junu 2023. ovo meso je probao i Nik Marš, BBC dopisnik iz Azije, koji je posetio fabriku u kojoj se proizvodi.


Pogledajte video: Može li meso iz laboratorije da ublaži klimatske promene

Šta je meso iz laboratorije i kako nastaje?

Piletina iz laboratorije zasad samo u restoranu u Singapuru

Nik Marš, BBC dopisnik iz Azije

Izgleda kao piletina, miriše kao piletina i, koliko znamo, ima ukus piletine.

Nikad ne biste pogodili da to parče mesa ispred mene nije stiglo s farme.

Napravljeno je u laboratoriji ili industrijskom imanju nekoliko kilometara niz put.

Ja sam u Hubers mesari i bistrou u Singauru, što je jedini restoran na svetu koji na meniju ima takozvano kultivisano meso.

Reakcije mušterija su „fenomenalne“, kaže vlasnik restorana.

Deep-fried Eat Just cultivated chicken.
Izgleda kao piletina, kažu malobrojni koji su probali

Predstavnici kalifornijske firme It Džast (Eat Just), koja proizvodi ovo meso, poručuju da je to „etički, čisto i zeleno“, a da sa ukusom ne prave kompromise.

Milijarde dolara se slivaju u ovu industriju, ali i dalje stoji veliki znak pitanja održivosti.

Do sada je samo It Džast uspeo da dobije odobrenje za prodaju pošto su u Singapuru, jedinoj zemlji na svetu koja dozvoljava prodaju mesa uzgojenog u laboratoriji, dali zeleno svetlo njihovoj piletini u decembru 2020.

Ali još nije ni blizu da bude svuda dostupno.

Kultivisani pileći grumenčići ili nagetsi su kratko bili na meniju za odabrane goste, a 2023. Hubers je počeo da nudi sendvič sa piletinom i jelo od testenine sa piletinom, doduše samo jednom nedeljno, sa ograničenim brojem mesta za ručavanje.

Testenina sa piletinom koju sam naručio koštala je 18,5 dolara, ali to je sa velikim popustom u odnosu na novac uložen u proizvodnju.

It Džast neće reći tačno koliko košta da se napravi kultivisana piletina, ali u ovom trenutku prave dva do tri kilograma nedeljno u Singapuru.

Kada se to uporedi sa 4.000 – 5.000 kilograma konvencionalne piletine koja se nedeljno proda samo kod Hubera, jasno je koliki je zadatak pred njima.

Jednostavno, moraće nenormalno da povećaju proizvodnju da smanje gubitke na svakom parčetu piletine.


Pogledajte video: Veštačko pileće belo

Kako ne ubiti pile, a jesti meso

Kako se pravi?

Prošla je čitava decenija otkako je prvi goveđi burger iz laboratorije poslužen u Londonu 2013. godine.

Napravili su ga holandski naučnici i samo u taj „ne tako sočni“ burger je uloženo 330.000 dolara, a prethodila su milionski vredna istraživanja, pisao je BBC.

Nekoliko godina kasnije, ova oblast počeće brže da se razvija, a desetine kompanija započinju eksperimentalna i naučna istraživanja širom sveta.

The Eat Just production facility being built in Singapore.
Unutrašnjost fabrike It Džast u Singapuru

Cilj im je da u laboratorijskim uslovima omoguće ono što se dešava unutar živog organizma.

„Proizvodnja in vitro je kompleksna i veliki je izazov, zahteva četiri osnovna elementa: ćelijsku liniju, medijum – posebno definisanu sredinu koja sadrži neophodne ugljene hidrate, masti, proteine, minerale.

„Treći element je nosač i na kraju dolazi bioreaktor, kao uređaj u kome dolazi do umnožavanja ćelija“, objašnjava Branković Lazić.

Bioreaktor je neka vrsta inkubatora.

Posle četiri do šest nedelja, materijal se „bere“ iz bioreaktora.

Dodaju se određeni biljni proteini, zatim se oblikuje, kuva i, uz pomoć 3D štampača, daju mu se oblik i struktura.

U procesu proizvodnje, koriste se i velika limena burad, pa po slikama sve podseća više na pivaru, nego na mesaru.

Iako deluje kao hrana budućnosti, „kao istraživači smo bliže, nego kao potrošači“, kaže Ivana Gađanski sa novosadskog instituta Biosens, gde razvija rešenja za kultivisano meso kako bi proces proizvodnje bio efikasniji i jeftiniji.

Smatra da bi bilo dobro da Srbija, poput EU, pokrene pitanje zakonske regulacije ove oblasti, jer ima brojne pozitivne strane, uprkos tome što je daleko od industrijske proizvodnje.

„Moguća je proizvodnja bez primene antibiotika.

„Etički je povoljnije, životinje se ne ubijaju, pa bi mnogi koji su iz tog razloga vegani i vegetarijanci jeli kultivisano meso, pokazale su ankete“, kaže Gađanski za BBC na srpskom.

Procenjuje se da bi do 2050. broj stanovnika planete mogao da bude 10 milijardi, a njih je potrebno prehraniti.

To je još jedan od razloga zašto treba razvijati ovakvu vrstu tehnologije, smatra naučnica.

„Mada zvuči futuristički, ali u ekstremnim situacijama poput boravka na svemirskim letovima to bi bio dobar način da se obezbedi dovoljna količina proteina za ljude“, kaže Gađanski.


Pogledajte video: Bubašvabe kao delikates

Bubašvabe kao delikates: „Ljudi su mislili da sam lud“

Šta nije kultivisano meso?

Ovu vrstu proizvoda ili moguće hrane budućnosti ne treba mešati sa veganskim burgerima i sličnim proizvodima, napravljenim od biljnih proteina soje ili graška.

„Toga ima na srpskom tržištu i koriste ih vegani, vegeterijanci.

„Važno je napomenuti da samo proizvodima životinjskog porekla može da se obezbedi sve ono što je neophodno za pravilan rast i razvoj čitavog organizma: izbalansiran sadržaj proteina, masti, ugljenih hidrata“, kaže Branković Lazić, doktorka veterinarskih nauka.

Hrana na bazi biljnih proteina se već godinama prodaje, ali i pravi u Srbiji.

O njenom kvalitetu brinu nadležne inspekcije, kao i o ostalim namirnicama na tržištu.


Pogledajte video: Koliko je blizu hamburger iz laboratorije

Koliko je blizu hamburger iz laboratorije

Kako će uticati na stočarstvo?

Razvoj tehnologije kultivisanog mesa moglo bi u budućnosti da utiče razvoj stočarstva i dovede do smanjenja broja grla stoke, upozorava Denis Kučević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

„Ako bude zaživelo u narednih 10-20 godina i pokaže sve prednosti, od cenovnih do ekologije, odnosno da racionalnije troši resurse, a manje zagađuje, može da utiče na smanjenje broja domaćih životinja.

„Na to može da utiče i agresivna kampanja investitora koji ulažu u tehnologiju proizvodnje kultivisanog mesa i ta kampanja je često tendenciozna i jednostrana“, kaže Kučević.

Prikazuje se samo jedna strana medalje, poput naglašavanja da gasovi, metan i amonijak, zagađuju životnu sredinu.

Zna se da se stoka gaji hiljadama godina, da je deo prirodnog ciklusa, a da je ogromna emisija štetnih gasova započela industrijskom revolucijom, dodaje on.

„Metaforički rečeno, domaća životinja, pre svega krave, ovce i koze, izložene su neopravdanom pritisku da one učestvuju u efektima staklene bašte i da su glavni neprijatelj planete.

„U ciframa, direktno učešće stočarstva je pet odsto na globalnom nivou, preko stajnjaka i disanja, a indirektno, što podrazumeva ceo lanac proizvodnje đubriva, prevoz, klanice, iznosi 14 odsto“, kaže Kučević pozivajući se na izveštaje Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).

Taj uticaj je različito raspoređen po planeti, a najveći je na području Amerike i Azije, dodaje.

S druge strane, Srbiji nedostaje stočni fond i zato, smatra, nema mesta govoriti o lokalnom štetnom uticaju na životnu sredinu.

Promotivna kampanja koja se vodi o veštačkom mesu podseća ga na slučaj od pre 30 godina kada je trebalo promovisati margarin, nauštrb svinjske masti i slanine.

„Tada su deset godina pisani tekstovi protiv svinjske masti, a hvaljena biljna ulja i margarini.

„Kada se margarin etablirao na tržištu, vrlo brzo su krenuli tekstovi da makar u polovini istrane treba zadržati svinjske masti, a verovatno će slično biti i sa veštačkim mesom“, zaključuje Kučević.


Pogledajte video: Krave i zagađenje

Tim iz Srbije otkriva kako krave mogu manje da zagrevaju planetu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Originalni tekst