Veštačka inteligencija (AI) više nije tehnologija budućnosti – ona je postala sastavni deo naše svakodnevice i ubrzano menja svet rada, poslovanja i društva u celini. I u Srbiji, veštačka inteligencija sve češće postaje predmet ozbiljnih stručnih rasprava, kako u državnim institucijama, tako i među poslodavcima, obrazovnim ustanovama i građanima. Pitanja etike, bezbednosti i uticaja na zapošljavanje sve su prisutnija i u domaćem kontekstu. Ključno pitanje koje se postavlja jeste: da li će AI zameniti ljude ili, naprotiv, otvoriti nova radna mesta i transformisati postojeće profesije?
Srbija i AI: gde se nalazimo?
Na polovini 2025. godine, Srbija se nalazi na prekretnici kada je reč o razvoju i primeni veštačke inteligencije. Još 2020. usvojena je Nacionalna strategija za razvoj AI, a rezultati ovog petogodišnjeg plana sada dolaze na naplatu. Ključne institucije, poput Instituta za veštačku inteligenciju Srbije u Novom Sadu, učvrstile su svoju ulogu kao centri istraživanja i razvoja, a saradnja između akademskog, državnog i privatnog sektora sve je intenzivnija.
Domaće tehnološke firme kao što su SmartCat, Saga, Quantox i Seven Bridges proširile su upotrebu AI rešenja u oblastima analitike, automatizacije korisničke podrške, kao i optimizacije internih procesa. Na tržištu rada, AI alati poput chatbotova, digitalnih asistenata i algoritama za selekciju kadrova postali su standard, naročito u većim IT i HR sektorima.
Ipak, usvajanje AI tehnologija i dalje nije ravnomerno. Dok napredni sistemi nalaze svoje mesto u urbanim sredinama i tehnološki razvijenim kompanijama, mali i srednji biznisi i dalje kaskaju, često zbog nedostatka resursa ili znanja. Istovremeno, obrazovni sistem i dalje ne uspeva da obuhvati sve kompetencije potrebne za moderno tržište, pa jaz između traženih i raspoloživih veština ostaje izazov koji tek treba da se reši.
Koji su poslovi najugroženiji?
Kako AI sve više ulazi u različite sektore privrede, u javnosti raste zabrinutost da bi mnogi tradicionalni poslovi mogli nestati. Ipak, umesto da govorimo o gašenju zanimanja, realnije je govoriti o njihovom prilagođavanju i promeni. Automatizacija u Srbiji već utiče na određene delatnosti, ali to ne znači da će čitave profesije nestati — one će se razvijati.
Foto: Canva
Posebno se to odnosi na zanimanja koja uključuju ponavljajuće i jednostavne zadatke, kao što su administrativni rad, pozivni centri, maloprodaja i segmenti logistike. Vozači, na primer, mogli bi u budućnosti delimično biti zamenjeni automatizovanim sistemima u dostavi, ali i dalje će postojati potreba za njihovim znanjem, nadzorom i upravljanjem složenijim situacijama na terenu. Umesto potpunog nestanka, posao vozača može postati tehnički zahtevniji i više orijentisan ka tehnologiji.
U bankarstvu i telekomunikacijama, AI preuzima deo korisničke podrške, dok trgovinski lanci uvode automatizovane kase i sisteme za upravljanje zalihama. Ali istovremeno, rastu potrebe za kadrovima koji znaju da upravljaju tim tehnologijama, nadgledaju njihove procese i komuniciraju sa korisnicima na višem nivou.
Umesto straha, društvo bi trebalo da se fokusira na prilagođavanje. Promene koje donosi AI su prilika da se postojeći poslovi osavremene, a radna snaga opremi veštinama koje će biti tražene u godinama koje dolaze. To znači više obrazovanja, fleksibilnosti i podrške za one koji se prvi suočavaju sa promenama.
Nova zanimanja i poslovi koje AI ne može da zameni
Veštačka inteligencija ne zna da sanja, ne ume da saoseća i ne razume društveni kontekst na način na koji to čine ljudi. Zbog toga su i dalje neprocenjivo važni poslovi koji zahtevaju kreativnost, emocionalnu inteligenciju i kompleksno razmišljanje. U Srbiji to su zanimanja poput psihoterapeuta, vaspitača, nastavnika, umetnika, dizajnera i stručnjaka za ljudsku negu i komunikaciju.
Istovremeno, javljaju se potpuno nova zanimanja: treneri AI modela, stručnjaci za etiku u tehnologiji, inženjeri za „objašnjivu“ veštačku inteligenciju, kao i eksperti za sigurnost algoritama. Kompanije u Srbiji već traže stručnjake sa znanjem iz analize podataka, programiranja (naročito u Pythonu), obrade prirodnog jezika (NLP) i rada sa bazama podataka.
Najveći izazov za Srbiju biće da obrazovni sistem, kao i programi za stručno usavršavanje, obezbede kadrove za nova zanimanja. To podrazumeva ne samo uvođenje novih predmeta u školama, već i temeljnu promenu pristupa učenju, sa fokusom na interdisciplinarne veštine.
Zaključak: izazov koji postaje prilika
Veštačka inteligencija neće uništiti svet rada, ali će ga nepovratno promeniti. Umesto da postavljamo pitanje da li će AI zameniti ljude, potrebno je da se zapitamo ko će znati da radi uz AI.
Za Srbiju, ovo je šansa da nadoknadi razvojni zaostatak i aktivno učestvuje u razvoju AI ekonomije u Srbiji i izgradi inkluzivno, tehnološki pismeno društvo. Ako se veštačkoj inteligenciji pristupi strateški, uz fokus na znanje, obrazovanje i odgovornu regulaciju, ona može postati pokretač nove, efikasnije ekonomije.
U suprotnom, postoji rizik da će većina stanovništva ostati na marginama nove stvarnosti. Budućnost nije unapred određena – ona zavisi od toga koliko smo spremni da oblikujemo tehnologiju prema sopstvenim vrednostima i potrebama.
Post Views: 59
