Vesna Rakić Vodinelić: Riljanje beogradskih ulica tenkovskim gusenicama treba da simbolizuje razaranje ideje otpora

Režim Aleksandra Vučića će trajati dogod ne bude poražen na izborima, što je zahtev studentskog bunta, a i ovdašnje opozicije. O tom zahtevu formalno su nadležni da odluče Vučić i Macut. Dakle, Vučić, a njemu izbori uvek stoje na pameti, razume se po njegovim, a ne ustavnim i zakonskim uslovima – kaže za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.

Naizgled, zauzet je pripremama vojne parade, dodaje, projektovane za izrazito neistorijski datum.

– Riljanje beogradskih ulica tenkovskim gusenicama treba da simbolizuje razaranje ideje bilo kakvog otpora, uključujući slobodne odluke birača i pošten izborni postupak. Dakle, on očekuje izbore tamo nekad i maglovitoj budućnosti, pod uslovima koji bi bili gori nego ikad do sad pod njegovom teškom rukom – ocenjuje sagovornica Danasa.

Međutim, ističe dalje, studenti i građani pružaju miran otpor.

– Taj otpor sasvim izuzetno podrazumeva aktivnu samoodbranu. Pravilo je pasivna – policija i falanga prebijaju, teško povređuju, buntovnici se zatvaraju. Tako se sve veći broj ljudi onesposobljava za protest, a autokrata računa i na zastrašivanje – napominje Vesna Rakić Vodinelić.

Koliko će trajati preovlađujući pasivni otpor?, postavlja pitanje.

– Nemam odgovor na to pitanje, ali o posledicama imamo prilike da čitamo ovih dana. Ovde nema dobre odluke niti modela odbrane života: ljudi imaju prava da se brane od nasilnika, svejedno što će ih razbojnici iz policije uhapsiti. Više nas ubija defanziva i povlačenje pred šljamom nego taj šljam. Trpljenje batina je ponižavajući građanski poraz, mirna evolucija u opšti mazohizam.“ (Ljubodrag Stojadinović, Nepalske analogije, Peščanik, 12.09.). Promena režima koju mladi ljudi Srbije traže odlučnije od svih, moguća je. Bilo porazom klike na vlasti izborima, ili svrgavanjem režima ili sporazumom sa njim. Od načina promene režima (ako do nje dođe) zavisiće i mogućnosti lustracije – objašnjava naša sagovornica.

„Lustracija – jedan od nikad primenjenih zakona“

Upitana o mogućoj lustraciji nakon pada režima, odnosno poredeći okolnosti 5. oktobra i danas, Vesna Rakić Vodinelić kaže da za društvo Srbije nije ni posle revolucije bila dovoljna pravna lustracija o kojoj je bio donesen zakon.

– Jedan od nikad primenjenih zakona. Potrebna je bila, a neophodna će biti i socijalna, društvena, lustracija. Zakon o lustraciji iz 2004. godine imao je dve bitne karakteristike: potencijalno trebalo je da zahvati veliki krug ljudi – od najviših funkcionera izvršne državne vlasti, uključujući policijske i vojne, preko srednje pozicioniranih, pa dalje, preko narodnih poslanika, sudija i tužilaca do rektora i dekana univerziteta i fakulteta, pod uslovom da nije bilo pretpostavki za vođenje krivičnih postupaka i/ili za zabranu vršenja javnih funkcija; druga bitna karakteristika bila je tzv. meka lustracija: i onaj/ona za kog je dokazan lustracijski razlog, mogao je ponovo vršiti državnu funkciju ako bude izabran/izabrana na opštim ozborima (glas naroda jači od glasa razuma) – kaže naša sagovornica.

Iako zakon nije bio primenjen ni u jednom jedinom slučaju, napominje, njegova koncepcija mora biti preispitana tako što će se voditi računa o sadašnjoj, a ne o petooktobarskoj realnosti, a naročito o modalitetu promene režima – izborna pobeda, kompromis ili svrgavanje.

– Takođe, bitno je imati na umu da u današnjem pravnom poretku Srbije postoje organi i postupci za procesuiranje organizovanog kriminala koji obuhvata i javne funkcionere. Ali ni prema jednom javnom funkcioneru aktuelnog režima postupak nije pravnosnažno okončan. Dakle, sudbina specijalnih tela i postupaka prema javnim funkcionerima ista je kao sudbina Zakona o lustraciji. Gomila normi koje nisu žive, jer pravo živi samo ako se primenjuje – objašnjava Rakić Vodinelić.

Prema njenim rečima, socijalna lustracija ne uređuje se posebnim zakonima.

– Nije je bilo posle 5. oktobra. Miloševićev i sadašnji režim ostavili su ovom društvu teret slavljenja osuđenih ratnih zločinaca kao heroja, mnogo onesposobljenih ratnih veterana čija je sudbina bila različita – od prilagođavanja svakoj vlasti do veteranskog poziva studentima u protestu pred RTS-om da svoje kolege sa Univerziteta u Novom Pazaru koji su došli da ih zamene za vreme verskog praznika – pozdrave sa „Selam alejkum“ – ističe Danasova sagovornica.

Sada društvo u Srbiji i onda kad ovaj režim prođe, ima da nosi novi teret. Teret fašizma, dodaje.

– Nema više opravdanja nazivati u crno obučene zverske batinaše „lojalistima“, čak ni „pretorijanskom gardom“: „Nije baš jasno što se „ljudi“ iz režima čude kada im se kaže da su fašisti. Pa nismo im mi to nalepili na čelo. Oni su se sami obukli kao fašisti i ponašaju se svojom voljom kao fašisti. Izgleda kao fašista, ponaša se kao fašista… šta bi drugo onda to moglo da bude?“ (Dejan Ilić, „Ljudi u crnom…došli su i po nas“, Peščanik. 12. 09) – napminje Vesna Rakić Vodinelić.

Dakle, zaključuje, lustracija će biti moguća, ne izvesno i potpuno sprovedena u zavisnosti od toga kako će režim biti zamenjen i ko će biti novi nosioci vlasti.

– A, u svakom slučaju, biće teška i onda ako bude samo pravna. Socijalna lustracija, ako je uopšte bude, biće i teška i dugotrajna. Na prvom mestu, ona zavisi od promene sistema obrazovanja, u Španiji se to naročito pokazalo. A ovde, sistem obrazovanja ozbiljno su doveli u pitanje, pored malobrojnih stručnjaka, pobunjeni studenti i deo nastavnika u osnovnim i srednjim školama – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.