Veseljijeva odbrana zatražila odbacivanje optužnice: Zakoni SRJ nisu predviđali udruženi zločinački poduhvat

Odbrana bivšeg oficira OVK Kadrija Veseljija zatražila je od suda za zločine OVK u Hagu da zbog nenadležnosti odbaci optužnicu koja Veseljija i trojicu saoptuženih tereti za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.

Kadri Veselji pred Specijalizovanim većem u Hagu Foto: Printscreen
Kadri Veselji pred Specijalizovanim većem u Hagu Foto: Printscreen

Zajedno sa Veseljijem, optuženi su Hašim Tači, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. U opširnom podnesku sudu, Veseljijev branilac Ben Emerson zatražio je da sud odbaci tačke optužnice koje Veseljija terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, nezakonito pritvaranje kao ratni zločin i nasilni nestanak osoba kao zločin protiv čovečnosti.

Odbrana tvrdi i da sud nema nadležnost da Veseljiju sudi kao komandno odgovornom za zlodela, zbog čega traži odbacivanje tačaka optužnice koja ga terete po tom principu.

Ukoliko bi sudija za prethodni postupak Nikola Giju usvojio taj zahtev Veseljijeve odbrane, praktično bi bila odbačena cela optužnica, zasnovana na navedenim krivičnim delima i oblicima odgovornosti.

Britanski advokat Emerson obrazložio je da sud za zločine OVK, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, može suditi optuženima samo po krivičnom zakoniku SR Jugoslavije, nasleđenom od bivše SFRJ, koji je bio na snazi u vreme rata na Kosovu, 1998-99.

Taj zakonik, kako ga tumači Veseljijev branilac, nije predviđao udruženi zločinački poduhvat, komandnu odgovornost, nezakonito pritvaranje kao ratni zločin, ni nasilni nestanak kao zločin protiv čovečnosti.

Tužilaštvo, ali i sudija Giju koji je potvrdio optužnicu, pogrešili su, po Veseljijevoj odbrani, kada su ustanovili da je međunarodno običajno pravo – koje predviđa navedena dela i oblike odgovornosti – za vreme rata na Kosovu imalo primat nad domaćim zakonikom.

Iz istog razloga, suprotan je Ustavu Kosova zakon o osnivanju suda za zločine OVK, koji je Skupština Kosova usvojila 2015, tvrdi Veseljijev branilac.

Optužnicom je, po odbrani, prekršen i ustavni princip da se zakon ne može primenjivati retroaktivno na štetu optuženog.

Branilac Emerson zatražio je da se o navodnoj neustavnosti suda i optužnice izjasni veće Ustavnog suda Kosova pri samom sudu u Hagu.

Rasprava o stanju u postupku protiv četvorice vođa OVK zakazana je za sredu, 24. mart, ali na njoj neće biti reči o zahtevu odbrane optuženih za odbacivanje optužnice.

Ranije su, uz slična obrazloženja, odbacivanje optužnice zatražile odbrane Tačija, Seljimija i Krasnićija. O tim zahtevima odluku će doneti sudija Giju, pošto na podneske odbrane odgovori tužilaštvo.

Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) optuženi su za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo nasilno ostvarivanje kontrole OVK nad celim Kosovom.

U tom zločinačkom udruženju bili su brojni drugi oficiri i pripadnici OVK i članovi privremene vlade, od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tužioci traže da suđenje počne u septembru ove godine, a odbrana tvrdi da proces ne može početi do leta 2022.

Izvor: Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article