Veliki narodni zbor zbog MHE na reci Studenici: Države nema, ostali samo građani

„Iscrpeli smo sva institucionalna sredstva, ostao nam je narod da još jednom kažemo glasno – da se poštuju zakoni ove zemlje, da država bude svoja, odnosno naša, da institucije rade svoj posao. Ono što traže studenti tražimo i mi,“ poručuje Goran Nikolić meštanin Ušća kod Studenice pred veliki narodni zbor 13. aprila zbog planirane izgradnje male hidroelektrane na reci Studenici.

Kako prenosi N1, Četvrta je godine od, ispostaviće se, lažnog obećanja predsednika Aleksandra Vučića i tadašnje premijerke Ane Brnabić da izgradnje mini hidroelektrane na reci Studenci neće biti.

„Lokalna zajednica je protiv te male hidroelektrane (MHE). Već smo obavili razgovore sa investitorom. Zamolili ga da od nje odustane. I u tome su uspeli,“ rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na godišnjoj konferenciji za medije pre tri godine, 29. decembra 2021.

Da će se raditi kontra obećanjima, ali i, kako navode aktivisti, pravnici i struka, protiv zakona i planova potvrdila je, kako ističu, i Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije koja je tri dana pre velikog narodnog zbora u mestu Ušće na reci Studenici, „potvrdila Urbanistički projekat za izgradnju MHE ‘Studenica S4 – Gradina’ na reci Studenici, nakon što je obrađivač urbanističkog projekta postupio po primedbama i sugestijama iznetim u Izveštaju o obavljenoj stručnoj kontroli“.

Time su, kažu meštani, iscrpljena institucionalna sredstva, osim Ustavnog suda, a meštanima ostaje da se ujedine i pokušaju da zaštite svoje okruženje od devastacije, ali i zakonodavni okvir Republike Srbije. Veliki zbor zakazan je dan posle skupa u Novom Pazaru, 13. aprila s početkom u 12 časova.

oran Nikolić iz udruženja „Spasimo Studenicu“ iz mesta Ušće kaže za N1 da su i pored 32 prigovora očekivali takav stav Agencije. On navodi da je reka Studenica žila kucavica Parka prirode Golija i da ona 95 odsto teče kroz Park prirode Golija, a da preostalih pet odsto „napadaju“ investitori. Neki od njih su pokušavali da grade i u Parku prirode.

On kaže da je po Zakonu o zaštiti prirode, između ostalog, zabranjeno graditi hidrocentrale u zaštićenim područjima, a Studenica ima zaštitu treće kategorije.

„U ovom slivu biljni svet je zastupljen sa više od 650 vrsta što predstavlja jednu četvrtinu flore Srbije. Reku Studenicu, sa površinom sliva od oko 580 km², hrani 109 izvora i vrela. Kraški izvori su najizdašniji, a iz desetak izbija više od 10 litara u sekundi, dok najbujniji izdaju i preko 30 litara u sekundi. Najveći broj izvora izbija u kontaktnim zonama, pa se zato i javljaju u grupama. Dosta izvora ističe i uz samu reku kao i mineralni izvori u Studenici. Hranjena izvorima i padavinama Studenica unosi u Ibar prosečno 6,71 kubika vode u sekundi. Šume pokrivaju 40% sliva, a podjednako su podeljene na lišćare i četinare. Livade zahvataju 20% površine i odlikuju se velikim brojem lekovitog bilja. Fauna je tipična za Starovlaškorašku oblast: kornjače, jež, zec, lisica, srna i divlja svinja. Nekada je reka vrvela od pastrmki, lipljena i skobalja dok ce posle podizanja ribnjaka u nju nastanjuje i kalifornijska pastrmka“, objašnjava Nikolić.