Već decenijama se preporučuje svakodnevno uzimanje male doze aspirina (81 mg) za sprečavanje srčanog i moždanog udara.
Međutim, dokazi koje su otkrili Američki koledž za kardiologiju i Radna grupa za preventivne usluge SAD na te preporuke bacili su potpuno drugačije svetlo.
Istraživanja su pokazala da je ljudima koji prethodno nisu imali srčani ili moždani udar aspirin doneo veoma skromne benefite. Međutim, korišćenje aspirina povećalo je šanse za krvarenje u mozgu (ako je, na primer, osoba pala i udarila glavu) i crevima.
Ipak, 57 odsto ljudi, starosti između 50 i 80 godina, koji nemaju kardiovaskularnih problema a koji redovno uzimaju male količine aspirina od toga verovatno neće imati nikakvih benefita, pokazalo je nedavno istraživanje Univerziteta u Mičigenu.
Evo nekoliko saveta o upotrebi aspirina.
Da, ne, možda?
Ako ste imali srčani ili moždani udar, ako vam je ugrađen koronarni stent ili ako imate bilo kakve srčane probleme, trebalo bi da na dnevnom nivou unosite male doze aspirina, kaže za Vašington post kardiolog Don Lojd Džons.
Ljudi koji imaju manje od 60 godina, a kod kojih postoji 10 ili više odsto mogućnosti za dobijanje srčanog ili moždanog udara u narednih 10 godina, mogli bi da imaju koristi od svakodnevnog unosa aspirina, kaže za WP doktorica Nataša Bhuian.
Faktori koji povećavaju rizik od dobijanja srčanog ili moždanog udara jesu visok krvni pritisak ili nivo holesterola. Svakako, promena ishrane i načina života bi u tom slučaju svakome trebalo da budu veći prioritet od uzimanja aspirina.
Pušači i ljudi sa koronarnim oboljenjima, kao i oni koji imaju povišen nivo plaka u srčanim arterijama takođe mogu imati koristi od aspirina, kaže Lojd Džons.
Ipak, svakodnevno uzimanje aspirina možda nije dobra ideja ako ste imali (ili imate) probleme s čirom ili gastrointestinalnim krvarenjem, ili ako pijete dva ili više alkoholnih pića dnevno. Godine su takođe važne. Neke smernice kažu da niko stariji od 60 godina, čak ni oni kod kojih postoji visok rizik od dobijanja srčanog ili moždanog udara, ne bi trebalo da se upušta u preventivno konzumiranje aspirina.
KADA PRESTATI S UPOTREBOM ASPIRINA
Ako ste neko vreme uzimali male doze aspirina i nemate istoriju srčanih oboljenja, pitajte svog lekara da li treba da prestanete, kaže Lojd Džons.
To bi naročito trbalo da uradite ako ste stariji od 70 godina jer rizik od krvarenja raste sa godinama, kaže on.
Malo je verovatno da će prekidanje terapije aspirinom izazvati bilo kakvu opasnost za ljude sa niskim rizikom od dobijanja srčanog ili moždanog udara. Međutim, svakako bi se trebalo konsultovati sa stručnjacima. Možda će želeti da se uvere da nemate povećan rizik od srčanog ili moždanog udara i da razgovaraju o drugim načinima za smanjenje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
RECEPTI I ASPIRIN
Pitanje je kako će aspirin uticati na organizam u kombinaciji s nekim drugim lekovima, posebno sa razređivačima krvi kao što su varfarin ili heparin, kaže Džordan Šefer, hematolog sa Univerziteta Mičigen.
On dodaje da bi svako ko razmišlja da krene s korišćenjem aspirina prvo trebalo da se konsultuje s lekarom, i da mu kaže koje sve lekove koristi.
Posebno je važno napomenuti da suplementi kao što su ginko biloba, kapsaicin i kava mogu povećati rizik od krvarenja.
Post Views: 14
