Ujedinjeno Kraljevstvo je standardni saveznik Sjedinjenih Država kada je u pitanju odbrana. I danas se to, u kontekstu dva rata, dobro vidi. Međutim, jasno je i to da Britanija lobira američke republikance da ne odustanu od pomoći Ukrajini. Zašto?

Dakle, Britanija svog saveznika „gura“ u što čvršće suprotstavljanje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a sve to radi usred straha da je Rusija „egzistencijalna pretnja po Evropu“.

Kada je Dejvid Kameron, britanski ministar spoljnih poslova i nekadašnji premijer, posetio Vašington prošlog meseca, izdvojio je vreme da se sastane sa krajnje desničarskom republikankom, Mardžori Tejlor Grin, i sa njom porazgovara o pomoći Ukrajini.

Tejlor Grin je jedna od onih koji se oštro protive nastavku američke vojne pomoći toj zemlji.

Prošle nedelje, Boris Džonson, još jedan bivši premijer, rekao je da reizbor Donalda Trampa i njegov povratak u Belu kuću ne bi bio tako loša stvar, sve se Tramp ne bi dotakao pitanja pomoći Ukrajini.

Odnos između Britanije i Sjedinjenih Država, poslednjih nedelja je poprimio prizvuk „posebne molbe“, piše The New York Times.

Prioritet najviših britanskih diplomata jeste da dopru do republikanaca koji su neprijateljski raspoloženi za nastavak pomoći Ukrajini. Iz istorijskih i geografskih razloga, Britanija je priznala da podrška Ukrajini „nije toliko instinktivna za Amerikance, kao što je za Britance“, rekao je anonimni britanski diplomata.

Za razliku od Sjedinjenih Država, gde je pomoć Ukrajini naišla na prepreku sa republikancima i pala u senku potencijalnog reizbora Donalda Trampa – britanska pomoć Ukrajini je odlučna i njen nivo se nije promenio ili smanjio tokom ove dve godine koliko rat traje.

Čak ni u izbornoj godini, kada se konzervativna vlada i njeni protivnici Laburističke partije sukobljavaju oko gotovo svega, između njih nema ni trunke dileme u vezi sa Ukrajinom. Jer, to je najveći spoljnopolitički izazov sa kojim se zemlja suočava.

Kada je premijer Riši Sunak nedavno najavio dodatnu pomoć u iznosu od 2,5 milijardi funti, lider laburista Keir Starmer odmah je dao podršku tom predlogu.

Britanija je treći po veličini snabdevač Ukrajine oružjem, posle Sjedinjenih Država i Nemačke, a bila je prva velika sila koja se obavezala na novu pomoć u 2024. godini.

„Sve naše političke partije će ostati ujedinjene i složne odbrani Ukrajine od Putinove agresije“, rekao je Starmer.

Tokom predpraznične posete britanskim trupama, raspoređenim u Estoniji, u blizini ruske granice, Starmer je upozorio na probleme koji bi „mogli da se jave ako se popusti Putinu“.

Osim toga, ovakav politički konsenzus podržava i britansko javno mnjenje. Oko 68 odsto građana je za vojnu pomoć Ukrajini, a 53 odsto kaže da bi pomoć trebalo da se „šalje Ukrajini dok god, i koliko god bude bilo potrebno“.

Mnogi Britanci smatraju da je rat u Ukrajini (koja je udaljena samo tek više od tri sata vožnje avionom) „skoro na pragu“, i njihova podrška zapravo odražava strah da bi ruska pobeda predstavljala egzistencijalnu pretnju bezbednosti Evrope, ali i same Britanije.

Prilikom obraćanja ukrajinskom parlamentu, ranije ovog meseca, Sunak je opisao vojnu pomoć Ukrajini kao „investiciju u kolektivnu bezbednost“ i rekao da „ako Putin pobedi u Ukrajini, neće se na tome zaustaviti“.

I načelnik britanske vojske, general Patrik Sanders, upozorio je na to da su Britanci sada „predratna generacija koja bi mogla da se suoči sa ruskom vojnom pretnjom“.

Post Views: 30

Originalni tekst