Vazduhoplovci obeležili šestu godišnjicu pada helikoptera: Država nastoji da tragediju prekrije zaborav

Grupa penzionisanih vazduhoplovaca danas je, na njivi kod surčinskog aerodroma, odala počast i obeležila šestu godišnjicu pogibije četvorice svojih kolega, stradalih u padu helikoptera Mi-17, koji je, u nemogućim meteorološkim uslovima, prevozio bebu iz Novog Pazara za Beograd.

Obeležavanje godišnjice pada helikoptera  u kome je stradalo sedam osoba  13. februar 2021. Foto: FoNet/Zoran Mrđa
Obeležavanje godišnjice pada helikoptera u kome je stradalo sedam osoba 13. februar 2021. Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Tog 13. marta 2015. stradali su piloti Omer Mehić i Milovan Đukarić, mehaničari-letači Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, dva zdravstvena radnika iz Novog Pazara – anesteziolog Dževad Ljajić i medicinski tehničar Miroslav Veselinović, kao i beba iz porodice Ademović, stara nekoliko dana.

“Pokušavamo da na ovaj način otrgnemo od zaborava žrtvu naših kolega, koji su stradali pri izvršenju zadatka. Mi na ovim prostorima imamo tradiciju da da mnogi ljudi postaju heroji u svom životu, ali nažalost imamo i tradiciju zaborava tih heroja”, izjavio je penzionisani zastavnik prve klase – letač Saša Jovanović, kolega stradale posade.

Cilj obeležavanja je, kako je istakao, da se istovremeno javnosti i onima koji donose odluke uputi apel da je došlo vreme da stradala posada dobije zasluženu spomen-ploču na Komandi vazduhoplovstva ili na mestu pada helikoptera.

Tužilaštvo neće pokrenuti krivični postupak za pad helikoptera

Ukazujući da se proteklih godina niko od predstavnika vojske ili Ministarstva odbrane nije pojavio da makar položi venac na mestu pada helikoptera, Jovanović je konstatovao da se država, nažalost, do danas nije toga setila, a stiče se i utisak kao da pokušava da tu tragediju prekrije zaborav.

“Danas smo na mestu gde se njihova priča završila, ali vreme pokazuje da ova priča tek počinje. Posle šest godina priča i dalje traje, nije završena, završiće se tek kada bude podignuta spomen-ploča, spomenik posadi, i kad, naravno, budu – napokon – proglašeni oni koji su krivi za ovaj udes”, poručio je Jovanović.

On je ukazao da je uvek prvo pitanje koje se nameće zašto su te večeri politi morali da polete na zadatak koji ne može da se obavi.

“I to je morao da zna neko u lancu odlučivanja, i da ne dovede u situaciju vođu posade Mehića da on mora da odlučuje. Jer nijedan čovek, nijedan pilot, neće u momentu kad ga neko pita da treba da spasi dete, odgovoriti negativno, naglasio je Jovanović.

Mnogo otvorenih pitanja

Kako je objasnio, nije trebalo ni da dođe do toga da major Mehić mora da odlučuje, a drugo pitanje je zašto je insistirano na sletanju na Surčin, rejon gde nisu nikada sletal.

"Mnogo je pitanja otvorenih, a ni na jedno, nažalost, nije odgovoreno, niti je rešeno posle šest godina", konstatovao je Jovanović

General-pilot u penziji Sreto Malinović kratko je naveo da je sve što je imao da kaže o toj tragediji već izgovarao u prethodnih šest godina.

Ovde sam danas sa svojim kolegama da se podsetimo na taj tragičan događaj, odamo poštu našim kolegama i da, pre svega, podržimo inicijativu da se nekim spomen-obeležjem oda počast onom što su Omer i njegova posada učinili. To ne bi bio spomen samo njihovom delu, nego i opomena svima onima koji nose uniformu i rukovode složenim sistemima u vojsci i državi kako i ne treba i kako treba da se postupa, rekao je Malinović.

Obeležavanju godišnjice pada helikoptera i pogibije posade prisustvovalo je 13 njihovih penzionisanih kolega, koji su zapalili sveće, uz poštovanje mera protiv koronavirusa.

Do nesreće je došlo kada su medicinski radnici pokušali da životno ugroženu bebu iz Novog Pazara prevezu u Kraljevo, ali je sanitet zbog odrona ostao zaglavljen na putu kod Raške. Tada je doneta odluka da se transport izvrši vojnim helikopterom.

Medicinski transport bebe inicirao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a vojnu akciju tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić.

Helikopter koji se srušio 13. marta 2015. godine
Foto: Srđan Ilić / Helikopter koji se srušio 13. marta 2015. godine

Suprotno pokušajima zamene teza pojedinih predstavnika vlasti, nije se dovodilo u pitanje da su svi u lancu imali istu nameru – da spasu život deteta. Činjenica je, međutim, da je reč o vojnom letu koji je morao da ima svoja pravila, strogo propisan lanac komande i organizacije. Do danas nisu otklonjene sumnje da su pravila prekršena.

Više tužilaštvo je u saopštenju o rezultatima predistražnog postupka navelo da Komisija za osnovno ispitivanje udesa i Komisija za ispitivanje vanrednog događaja nisu utvrdile da je ovo delo izvedeno iz nehata ili sa umišljajem.

U predistražnom postupku ustanovljeno je i da je u lancu komandovanja bilo propusta, ali da oni nemaju krivično pravnu težinu, već eventualno disciplinsku.

Neka od pitanja koja su ostala bez jasnog odgovora između ostalog su i zbog čega je helikopter, uprkos složenim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na beogradski civilni aerodrom, a ne na vojni aerodrom u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, ko je odlučio da se leti za Beograd, a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.

Dodatnu polemiku u javnosti je izazvala vest koju je objavila agencija Beta, a koja je izazvala sumnju da je postojala namera da se akcija iskoristi i za političku promociju. Vest da je helikopter bezbedno sleteo, da ga je sačekao ministar zdravlja, a da su celu akciju organizovali on i ministar odbrane prvobitno je objavila Beta, potom su preneli brojni portali, koji su ubrzo obrisali ovu vest. Međutim, pojedini listovi nisu uspeli da reaguju i u izdanjima od sledećeg dana našla se i objava o uspešnoj akciji. I Gašić i Lončar su negirali nameru da akciju spasavanja bebe iskoriste i za medijsku promociju.

Izvor: FoNet, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article