Svi vinovnici događaja od 12. marta uveče sa kojima smo stupili u kontakt podvlače da su dve najvažnije stvari koje su se dogodile – uvođenje vanrednog stanja i objavljivanje poternice.

„Sve odluke su donete primereno zakonskim propisima. Ništa nije urađeno protiv toga. Zavođenje vanrednog stanja je zakonom predviđeno kao mogućnost. Trebalo je naravno rešiti ko će biti novi predsednik Vlade pa je već te večeri Čanak rekao da je logično da to bude neko iz DS, a pošto sam ja bio Zoranov zamenik u stranci, bilo je logično da to budem ja. Tada su se svi složili pa je nakon toga usledila formalna procedura. Ali, sve je doneto u skladu sa propisima“, tvrdi Živković.

Novaković iz svog ugla tvrdi da su te dve mere paralisale čitav zemunski klan i da prema naknadnim saznanjima policija utvrđuje da su pripadnici klana bili spremni na sve opcije, osim na to da im se slike nađu na televiziji već sutradan.

„Bilo je ljudi koji su imali jako veliku moć u kružoku Zorana Đinđića. Da se mi ne lažemo, Beba Popović i Čedomir Jovanović bili su njegove dve desne ruke, i njihova se moć osetila odmah nakon atentata. Naročito Popovićeva, on je na skupu Saveta za nacionalnu bezbednost, na kom su bili svi važni ljudi iz bezbednosnih struktura, pokazao inicijativu da se izađe iz okvira. Konkretno, on je predložio da se objavi poternica. Ta poternica i danas izaziva različite komentare i jedno vrlo teško pitanje – kad ste već sve to znali pet sati nakon ubistva, što niste reagovali ranije? Jedini tačan odgovor je da nismo znali ni tada. Da smo išli na blef. Postojala je osnovana sumnja kod svih da su to uradili ’zemunci’, ali nije bilo konkretnih dokaza u tom trenutku. Zato su ljudi iz policijskih struktura bili protiv poternice, ali je Beba tada pitao – šta gubimo, a šta dobijamo? ‘Pa dobro’, rekao je, ‘ako ne budemo u pravu, mi ćemo se izviniti.’“

Živković tvrdi da se ti prvi dani postupanja Vlade Srbije i bezbednosnog sektora i danas izučavaju na pet ili šest fakulteta bezbednosti u Evropi, kao jedan od najboljih primera borbe protiv kriminala posle Drugog svetskog rata.

„Automatski efekat je bio da su one koji su bili na poternici napustili pomoćnici, sitni kriminalci, njihova armija. To je značilo da moraju sami da se organizuju i lakše su pravili greške. Bilo ih je lakše pohapsiti“, kaže tadašnji premijer.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Post Views: 68

Originalni tekst