Globalno zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem izazvalo je dve od svake tri smrti koje su se dogodile zbog vrućine u Evropi tokom ovog leta, pokazala je rana analiza mortaliteta u 854 velika grada, piše Gardijan.
Epidemiolozi i klimatolozi pripisali su 16.500 od 24.400 smrtnih slučajeva od vrućine, koje su se dogodile od juna do avgusta, tome što je kontinent imao dodatno toplo vreme izazvano gasovima staklene bašte.
Brza analiza, koja se oslanja na utvrđene metode, ali još nije poslata na recenziju, otkrila je da je klimatski poremećaj učinio gradove toplijim u proseku za 2,2 stepena Celzijusa, što je značajno povećalo broj smrtnih slučajeva od opasno toplog vremena.
„Ti ljudi ne bi umrli“
„Uzročno posledična veza između sagorevanja fosilnih goriva i porasta temperature i povećane smrtnosti je nesporan“, rekla je Friderike Oto, klimatološkinja na Imperijal koledžu u Londonu i koautorka izveštaja. „Da nismo nastavili da sagorevamo fosilna goriva tokom poslednjih decenija, većina od procenjenih 24.400 ljudi u Evropi ne bi umrla ovog leta.“
Najveći broj smrtnih slučajeva zabeleženo je u Italiji, Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Rumuniji, Grčkoj, Bugarskoj, Hrvatskoj i Švajcarskoj.
Naučnici su koristili odnos između temperature i smrtnosti na lokalnom podneblju kako bi napravili obrazac prekomerne smrtnosti tokom najtoplijih meseci u godini i uporedili rezultate – koji pokrivaju gradove u kojima živi skoro trećina evropskog stanovništva – sa hipotetičkom situacijom bez ikakvih klimatskim promena. Otkrili su da je dodatna topolota odgovorna za oko 68 odsto procenjenih smrtnih slučajeva.
Domovi i bolnice najugroženiji
Studija je pokazala da su starije osobe najteže pogođene ekstremnim temperaturama, pri čemu je 85 odsto umrlih bilo starije od 65 godina, a 41 odsto starije od 85 godina.
„Velika većina smrtnih slučajeva usled vrućine dešava se u domovima i bolnicama, gde su ljudi sa postojećim zdravstvenim problemima gurnuti preko svojih granica“, rekao je Garifalos Konstantinudis, epidemiolog na Imperial koledžu u Londonu i koautor studije. „Ali vrućina se retko pominje na smrtnom listu.“
Konstantinudis je rekao da se rizik po javno zdravlje od vrućine i dalje potcenjuje, uprkos opasnostima.
„Niko ne bi očekivao da neko rizikuje život radeći po uraganskim vetrovima ili olujama. Ali opasna vrućina se i dalje tretira previše ležerno.“
„Broj žrtava će rasti“
Evropski gradovi su bolje pripremljeni da se nose s ekstremnim vrućinama nego 2003. godine, kada je razorni toplotni talas usmrtnio 70.000 ljudi, ali službe za hitne slučajeve se bore da prate rastuće temperature i sve stariju populaciju.
Lekari su pozvali na lokalne akcione planove kada dođu do toplotnih talasa, više zelenih površina u gradovima, koji su topliji od ruralnih okolina, i klimatizaciju za ranjive grupe, poput stanovnika domova za penzionere.
Madlen Tomson, stručnjak za adaptaciju u neprofitnoj zdravstveno grupi kaže da novi podaci pokazuju da „nijedan grad u Evropi nije imun“ na smrtne slučajeve od ekstremnih vrućina.
„Ako ne delujemo sada, broj žrtava će rasti. Moramo hitno postepeno ukinuti fosilna goriva i sprovesti politike koje štite one koji su najviše izloženi riziku od sve smrtonosnijih toplotnih talasa.“
Post Views: 0
