Unija poslodavaca Srbije: Posledice pandemije po privredu se još ne vide zbog državne pomoći

Prave posledice pandemije bolesti Kovid – 19 na privredu Srbije se još ne vide zbog toga što su gubici delom pokriveni državnom pomoći, kreditima i sredstvima iz ličnih rezervi, rekao je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Nebojša Atanacković Foto: Medija centar Beograd
Nebojša Atanacković Foto: Medija centar Beograd

"Među prvim firmama koje će se zatvoriti su i ekspoziture stranih firmi jer će poslodavci na taj način smanjivati troškove poslovanja i gubitke", rekao je Atanacković za Betu.

Dodao je da su u sadašnjoj krizi veliki rizik i za zajmodavca i za zajmoprimca kreditna zaduživanja za koja država kod komercijalnih banaka garantuje 80 odsto iznosa zaduženja zbog neizvesnosti trajanja pandemije.

Banke ne odobravaju lako ni te kredite jer, prema rečima Atanacković, snose rizik da im se ne vrati preostalih 20 odsto sredstava za koje ne garantuje država.

Zbog toga, kako je rekao i nisu potrošena sva sredstva iz garantnog okvira od dve milijarde evra, pa je ostalo neiskorišćeno četvrtina sredstava.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) za poslednja dva meseca iz Registra privrednih subjekata je obrisano 530 privrednih društava, a u istom periodu prošle godine 454 društava. To je, kako su naveli u APR-u povećanje od 16,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Pri tome treba uzeti u obzir činjenucu, kako kažu u APR-u, da se privredna društva mogu obrisati iz registra tek nakon sprovedenog stečaja, likvidacije, statusne promene pripajanja ili spajanja sa drugim društvom, ili nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije.

Svi ti procesi se odvijaju u više faza, od kojih se sve procedure ne sprovode u APR jer sudovi sprovode stečajeve, likvidacioni upravnik vodi postupak likvidacije u privrednom društvu, tako da traju po više meseci.

"Za sada nije primećeno neko masovno brisanje iz registra APR koje bi moglo biti posledica pandemije virusa korona", naveli su u toj agenciji.

Dodaje se da kada je reč o preduzetnicima poslednja dva meseca iz registra je izbrisano 3.702 preduzetnika, dok je u istom periodu prošle godine izbrisano 3.445 preduzetnika, što je povećanje od 7,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kod preduzetnika je postupak jednostavniji jer preduzetnik podnosi registracionu prijavu brisanja, uz dve potvrde iz Poreske uprave na osnovu kojih se briše iz registra, ukoliko dokaže da je izmirio poreske obaveze.

Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti i po sili zakona, na osnovu zahteva Narodne banke Srbije (NBS) koji se elektronskih dostavlja APR-u, a osnov brisanja je blokada poslovnog računa preduzetnika u periodu, dužem od dve godine neprekidno.

Po tom osnovu, za poslednja dva meseca u APR-u je obrisano 1.036 preduzetnika, a u istom periodu prošle godine 308 preduzetnika.

Najviše brisanih privrednih društava je u delatnosti nespecijalizovane trgovine konsultantskih usluga, restoranskih usluga, građevinarstva, drumskog prevoza tereta, programiranja i prodaje automobila.

Preduzetnici koji su zatvorili radnje bavili su se pretežno računarskim programiranjem, ugostiteljstvom, trgovinom, taksiranjem, konsultantskim uslugama, prevozom, kozmetičkim i frizerskim uslugama i servisiranjem vozila.

Izvor: Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article