Ukrajinski „most“ ka NATO mogao bi da bude opasan: Pismo upozorenja pred samit Alijanse u Vašingtonu

O mogućnosti budućeg članstva Ukrajine u NATO-u se žestoko raspravlja uoči predstojećeg samita alijanse u Vašingtonu.

Desetine spoljnopolitičkih eksperata pozvale su u sredu članice NATO-a da izbegavaju da potenciraju napredovanje ka članstvu Ukrajine na samitu, upozoravajući da bi to ugrozilo SAD i saveznike i raskinulo koaliciju.

Argument o članu 5 je uobičajen među onima koji se protive članstvu Ukrajine, ali takav javni stav više od 60 analitičara pruža kratak pogled na argumente koji će verovatno biti izneti na trodnevnom događaju koji počinje u utorak.

„Što je NATO bliži obećanju da će se Ukrajina pridružiti alijansi kada se rat završi, to je veći podsticaj za Rusiju da nastavi da ratuje“, navodi se u pismu do kojeg je došao Politico. „Izazovi koje postavlja Rusija mogu se rešiti bez uvođenja Ukrajine u NATO“.

Pomeranje Ukrajine ka članstvu moglo bi, nastavlja se u pismu, da „pretvori Ukrajinu u mesto produženog obračuna dve vodeće nuklearne sile u svetu“. Pismo su napisali Vilijam Rudžer, predsednik Američkog instituta za ekonomska istraživanja, i Stiven Verthajm, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

Drugi analitičari se ne slažu. Prošle nedelje, istraživači RAND Corp. napisali su da bi saveznici imali koristi od pojašnjenja Ukrajine o uslovima za njeno buduće članstvo na samitu.

Atlantski savet se takođe zalagao za članstvo Ukrajine u NATO-u, tvrdeći da bi to dokazalo Kijevu da podrška Zapada neće posustati.

Analitičari i profesori na fakultetima nisu ti koji donose odluke o politici NATO-a, ali često doprinose debati o spoljnoj politici pisanjem mišljenja i organizovanjem panela – posebno uoči i tokom velikih događaja poput predstojećeg samita.

Bajdenova administracija se uzdržala od podrške neposrednom članstvu Kijeva, ali je nekoliko najviših zvaničnika nedavno reklo da će Ukrajini tokom samita biti ponuđen „most“ u alijansu. Zvaničnici kažu da će NATO takođe ponuditi Ukrajini novi štab za upravljanje vojnom pomoći – gest dobre volje da će Zapad dugoročno držati leđa zemlji, čak i ako joj trenutno nije omogućeno članstvo.

U tekstu za Foreign Affairs, odlazeći generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nije eksplicitno pomenuo članstvo Ukrajine, ali je aludirao na budućnost Kijeva uz alijansu i zabrinutost oko toga: „Želimo da jasno stavimo do znanja da smo u tome na duge staze. Jačanje naše podrške ne čini NATO stranom u ovom sukobu.”

Ukrajina ne očekuje mnogo pomeranja u pogledu svog članstva na samitu. Umesto toga, sigurnosne garancije su ono što traže.

Osim zvaničnog poziva, „takođe očekujemo konkretne odluke u vezi sa članstvom Ukrajine u NATO-u, u paketu sa drugim garancijama kontinuiteta vojne pomoći i povećane interoperabilnosti“, rekla je prošlog meseca za Politico Olga Stefanišina, potpredsednica ukrajinske vlade zadužena za EU ​​i evroatlantske integracije.

Već postoje znaci nade za Kijev: članice NATO-a pristale su na Stoltenbergov zahtev da zadrže vojno finansiranje zemlje na 43 milijarde dolara 2025. na istom nivou finansiranja koje je alijansa obezbedila od invazije Rusije, prenosi Rojters.

U utorak su SAD najavile novi bezbednosni paket za Ukrajinu vredan 2,3 milijarde dolara.

Ukrajinci kažu da im je Zapad više potreban da obezbedi dodatno oružje i municiju nego što im je potreban ulazak u NATO, pokazuje anketa Evropskog saveta o spoljnim odnosima objavljena u sredu.

Samo 22 odsto Ukrajinaca je za prihvatanje članstva u NATO u zamenu za odustajanje od teritorije koju je okupirala Rusija, dok je 71 odsto protiv takvog dogovora.