Ubistvo Olivera Ivanovića: Tri godine, dve istrage… istina na čekanju

Pre tačno tri godine pucnjima u leđa ubijen je lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović. Obećane istrage u Beogradu i Prištini nisu dale odgovor na jedino važno pitanje ko je naručio i izvršio ubistvo. Dok Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu ćuti, u Prištini nikako da napišu valjanu optužnicu. Saradnje između dva tužilastava nema, barem ne takve koja bi donela rezultate, pa sve do sada urađeno mnogo više liči na zataškavanje nego na otkrivanje počinilaca ovog političkog ubistva.

Oliver Ivanović
Oliver Ivanović

Poslednja, treća po redu optužnica Prištine još nije stupila na pravnu snagu, objašnjava za Insajder Jovana Filipović, branilac jedne od optuženih Silvane Arsović.

„Vodili su dve istrage, bez saradnje. Verovatno da Beograd ima jedne informacije, Priština druge i zbog toga nijedna strana nema kompletne informacije, nema kompletnu sliku. Verovatno da zbog toga optužnice Prištine i jesu manjkave“, kaže Jovana Filipović.

I u tome je suština odgovora na pitanje da li su institucije u Beogradu i Prištini nesposobne ili rade sve da se zločin ne rasvetli jer nekoga štite.

Bratanac Olivera Ivanovića Aleksandar Ivanović ukazuje na to da je činjenica da se istraga vodi samo u Prištini, dok se u Beogradu samo preduzimaju predistražne radnje, a o efektima informacije nemaju ni porodica ni javnost.

„Ne znamo ni koji tužilac vodi predistražne radnje u Beogradu, a u Prištini znamo. I tamo tapkaju u mestu, ali je to i dalje jedina tačka gde se vodi neka istraga, dok ovde nakon izjave predsednika da je onaj kojeg Priština sumnjiči prošao poligrafsko ispitivanje i da je nevin nadležni organi više ne rade ništa“, kaže za Insajder Aleksandar Ivanović.

Treća optužnica Prištine, tek bi trebalo da stupi na pravnu snagu. Prvo se okrivljeni izjašnjavaju o krivici, a onda su moguće i žalbe na optužnicu, a onda možda i nova optužnica. Čini se da će još mnogo vremena proteći do početka glavnog pretresa, a još više do eventualnih presuda.

Tri optužnice, dokazi isti

Prvu optužnicu kosovsko specijalno tužilaštvo podiglo je skoro dve godine nakon ubistva Olivera Ivanovića, 2. decembra 2019. i ona je ubrzo izmenjena. U međuvremenu je specijalni tužilac Sulj Hodža penzionisan. Do sada je održano praktično jedno pripremno ročište u februaru 2020. Drugo pripremno ročište zakazano za mart 2020. odloženo je zbog koronavirusa.

U septembru je Apelacioni sud u Prištini ponovo vratio suđenje na početak sa zahtevom da se utvrdi vreme, mesto i način izvršenja krivičnog dela i potvrdi da li ima osnova sumnje da su lica kojima se stavljaju na teret krivična dela zaista to i učinila.

Nova optužnica bila je napisana u decembru prošle godine i bilo je planirano novo pripremno ročište koje je prekinuto zbog primedbi da advokat Faruk Korenica ne može da zastupa dvojicu optuženih.

Jovana Filipović, branilac Silvane Arsović, kaže da treća optužnica ne donosi nikakve nove dokaze.

„Brojni su nedostaci u ovom postupku pa i samoj optužnici – od načina prikupljanja dokaza, koji nisu prikupljeni u skladu sa zakonom o krivičnom postupku, do toga da se oslanjaju na rekla-kazala priče. Verujem da ni ova treća neće ostati na pravnoj snazi jer je čak prethodna bila bolje obrazložena“, kaže Jovana Filipović.

Organizovana kriminalna grupa – konstanta u optužnicama Prištine

Već prvom optužnicom Priština je tvrdila da je ubistvo Olivera Ivanovića posledica delovanja organizovane kriminalne grupe koju predvode Zvonko Veselinović i Milan Radoičić. Nisu obuhvaćeni samom optužnicom jer nisu dostupni nadležnima u Prištini, a ne mogu biti optuženi pre nego što ih tužilaštvo sasluša.

Obojica sada žive i rade u centralnoj Srbiji, a njihove firme su angažovane na nekim od najvećih državnih projekata. Dok se Veselinović prema prvoj optužnici dovodio u vezu sa organizovanim kriminalom, Radoičić se pominjao i u kontekstu istrage ubistva Olivera Ivanovića.

U novembru 2019. izbegao je hapšenje u severnom delu Mitrovice, nakon čega se javno oglasio tvrdeći da nisu hteli da ga odvedu živog.

U severnom delu Kosovske Mitrovice treća godišnjica ubistva biće obeležena dva puta. Bivši član Ivanovićeve stranke, Marko Jakšić pozvao je građane da se okupe i zapale sveću na mestu ubistva ispred stranačkih prostorija u 8:15 okupe i zapale sveću. Poziv građanima da se okupe u 10 sati stigao je iz GI SDP.

Do raskola u stranci došlo je pošto je nakon ubistva Olivera Ivanovića stranka koju je nastavila da vodi Ksenija Božović odlučila da podrži Srpsku listu u kosovskom parlamentu. Deo funkcionera tada je napustio stranku zbog brutalne medijske kampanje koju je Srpska lista vodila protiv GI SDP i njenog lidera Olivera Ivanovića pre nego što je ubijen.

U međuvremenu su najviši državni zvaničnici Srbije saopštili da je nevin i da je prošao poligraf u delu koji se tiče ubistva Olivera Ivanovića. Radoičić se pre ubistva Ivanovića pominjao kao čovek koji iz senke kontroliše i sever Kosova i Srpsku listu, čiji je Oliver Ivanović bio politički rival. Tek nakon ubistva Ivanovića, Radoičić postaje potpredsednik Srpske liste jedine političke opcije na Kosovu koju poslednjih godina podržava zvanični Beograd.

Odgovor na pitanje da li za njima postoji poternica do danas je nejasan. Sud u Prištini je, prema izjavama nadležnih, za njima raspisao lokalnu poternicu, a podnet je zahtev i za raspisivanje međunarodne. Poternice ne postoje na sajtu Ineteropla, ali to suštinski ne mora ništa da znači jer nisu sve poternice javne.

U međuvremenu je raspisana poternica za Željkom Bojićem, šefom operative Kosovske policijske službe za sever Kosova, a tadašnji tužilac Sulj Hodža ga je dovodio u vezu sa kriminalnom grupom koju predvodi Milan Radoičić. U bekstvu je i Rade Radosavljević, nekadašnji šef pogranične policije KPS, za kojeg se u obrazloženju optužnice navodi da je ubice dovezao sa Merdara u Mitrovicu.

U procesu koji se vodi pred kosovskim Specijalnim sudom, optuženi su policajci Nedeljko Spasojević, koji je bio i glavni istražitelj na mestu ubistva Olivera Ivaovića, zatim Dragiša Marković i Žarko Jovanović, policajci koji su se prvi zatekli na licu mesta, i Rade Basara takođe pripadnik KPS-a optužen da je skrivao dokaze o aktivnostima kriminalne grupe.

Marko Rošić, bio je angažovan kao obezbeđenje u klubu “Dama” u Mitrovici, a prema navodima optužnice pratio je svaki korak Olivera Ivanovića. Ispostaviće se da je brat Olivera Ivanovića kod nejga pronašao cedulju sa registarskom oznakom vozila koje je koristio Rošić.

Na optužnici je i Silvana Arsović, sekretarica Olivera Ivanovića, koja je jedina bila u sedištu stranke kada je ispred stranačkih prostorija u severnom delu Mitrovice ubijen Oliver Ivanović. Ona je, prema navodima optužnice, isključila struju kako bi onemogućila rad bezbednosnih kamera.

Novo delo, bez novih dokaza

Iako ne donosi mnogo promena u smislu novih dokaza, promene su dovoljno značajne da se treća optužnica zavede pod novim brojem. Jovana Filipović na nju najavljuje žalbu kao branilac sekretarice Olivera Ivanovića, Silvane Arsović. Po njenoj oceni treća optužnica je još gora od druge.

Prema rečima advokata odbrane u trećoj optužnici koja još nije javna novina je između ostalog to što se navode još dva osumnjičena člana
organizovane kriminalne grupe odgovorna za ubistvo, ali se ne otkriva njihov identitet.

Policajci Nedeljko Spasojević i Rade Basara, kao i Marko Rošić i Silvana Arsović, terete se za izvršenje ubistva dok su prethodno bili optuženi zapomaganje u izvršenju dela teškog ubistva, objašnjava Filipović za Insajder.

„Glavna promena – niko nije više osumnjičen da je pomaganje već za teško ubistvo, nije član 33 već 179 Krivičnog zakona Kosova“, kaže ona.

Prema novoj optužnici optuženom policijacu Nedeljku Spasojeviću se stavlja na teret da je službenim vozilom prevezao počinioce ubistva do vozila marke Opel Astra iz kojeg je pucano na Olivera Ivanovića, a čiji je poslednjih vlasnik do danas ostao nepoznat. Vozilo je inače ubrzo pronađeno zapaljeno nedaleko od mesta ubistva.

„Ono što ostaje nepromenjeno je to da ne postoje materijalni dokazi koji bi potvrdili navode optužnice i otklonili svaku sumnju“, kaže Filipović.

Ona ocenjuje nelogičnim to što se Silvana Arsović i Marko Rošić isto kao i optuženi policajci terete za zloupotrebu službenih ovlašćenja.

„Ona nije bila na položaju koji je mogla da zloupotrebi, isto tako ni Marko Rošić“, smatra Filipović.

Kaže i da je sporno samo veštačenje risivera koji je odnet iz prostorija GI SDP na dan ubistva. Prema veštačenju kamere nisu radile od 4. januara a postoji izjava kuma Olivera Ivanovića da je on bio u prostorijama stranke 6. januara. Oliver Ivanović je, prema navodima njegovih saradnika, uvek proveravao kamere zbog napada koji su prethodili ubistvu.

Kamere – pitanje bez odgovora

Kako je moguće da uprkos tome što je cela Mitrovica pokrivena kamerama nije zabeležen ni trenutak ubistva niti se na snimcima vide ubice – jedno je od ključnih pitanja na koje nema odgovora već tri godine.

Aleksandar Ivanović priča kako je još 2000. godine na VHS-u zabeležen mladić koji je sa srpske strane ispalio zolju, a taj snimak je upravo Oliveru Ivanoviću svojevremeno pokazao francuski oficir KFOR-a. Deluje nerealno da u današnje vreme takav snimak ne postoji.

„Mislim da je priča mnogo složenija, da ovde sve tapka u mestu iz nekog razloga i da zbog toga mi nemamo ni te snimke tih kamera, ni snimke onih koji su pucali. Ako je 18 godina ranije neko imao opremu i snimak na kojem se vidi vinovnik, zamislite kakvom tehnikom raspolažu danas“, kaže Aleksandar Ivanović.

Kako je ranije rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavnici međunarodnih snaga na Kosovu tvrde da satelitski snimak ne postoji jer je tog dana bila magla.

Jovana Filipović smatra da je cela istraga puna propusta. Činjenica je da je saslušan veliki broj svedoka, ali uvek može da se pojavi i neki novi svedok. Ono čega nema su jasni materijalni dokazi.

„Nemamo informacije o tome da li tužilaštvo u Prištini prikuplja nove dokaze. Iako smo to tražili, branioci nisu pozvani prilikom izvođenja istražnih radnji“, kaže Filipović.

Odgovori u saradnji Beograda i Prištine?

Istragu od početka prate međusobne optužbe Beograda i Prištine koje jasno govore da ne postoji razmena informacija i dokaza.

Jovana Filipović kaže da ni advokati odbrane nemaju komunkaciju sa tužilaštvom u Beogradu jer se postupak u koji su oni uključeni vodi po kosovskim zakonima pa formalno ne postoji osnov za zahtev prema Beogradu.

„Beograd i Priština bi trebalo da sarađuju jer bi svima trebalo da bude cilj da se otkrije učinilac krivičnog dela, a to bi dovelo i do nalagodavaca“, kaže ona.

Aleksandar Ivanović smatra da obe strane znaju više nego što otkrivaju.

„Jak mi je utisak da pozadina svega politika i neki interesi koji se zadovoljavaju u ovom trenutku. Stiče se utisak da i jedna i druga strana znaju mnogo više nego što iznose u javnost, da je to predmet neke političke trgovine umesto da rade na otkrivanja istine. Iz nekog razloga ne izlaze u javnost i zato mi je utisak da je to predmet nekih ucena i trgovine. Bitan je trenutak, da li za dve godine ili dve nedelje, ali će se promeniti političke okolnosti i verujem da ćemo tada videti i ko je izvršio ubistvo ubistvo i ko je nalogodavac“, kaže Aleksandar Ivanović.

Umesto istrage – tvrdnje nenadležnih

Kaže da ima utisak da istraga u Beogradu kao da je stala nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno rekao da je Milan Radoičić, kojeg Priština sumnjiči, nevin jer je prošao poligraf.

„Ne vidim svrhu te izjave jer predsednik nema apsolutno takva ovlašćenja niti da se bavi istragom niti da iznosi podatke u javnost, a ponajmanje ima ovlašćenja da nekoga abolira ili proglašava krivim, pogotovo na osnovu poligrafa jer to nije nikakvo specijalno dokazno sredstvo“, kaže Aleksandar Ivanović i dodaje smatra da je jedini cilj takve izjave da se delu javno objasni prisustvo Milana Radoičića u Beogradu jer ga Priština sumnjiči a u Beogradu prisustvuje sastancima sa državnim vrhom kao potpredsednik Srpske liste.

Još u septembru 2019. predsednik Srbije je rekao i da istraga napreduje i da nadležni u Srbiji misle da imaju i ime ubice.

Aleksandar Ivanović kaže da je porodica poslednji put bila u kontaktu sa nadležnim istražnim institucijama u Srbiji pre dve godine. Ni tada, a ni od tada nisu dobili nikakve informacije.

„Da imaju nešto, da imaju neke elemente i oni bi pokrenuli istragu i izašli u javnost. Ono što imaju od informacija ne razmenjuju sa Prištinom i verovatno opravdano kažu da ni Priština njima ne dostavlja. To je meč dve strane gde smo mi u sredini“, kaže Aleksandar Ivanović.

Dodaje da ubistvo Olivera Ivanovića nije samo pitanje porodice već celokupne javnosti, a veruje da će na kraju biti razrešeno jer u javnosti postoji konstatan pritisak.

„Nije to samo muka naše porodice to je poremećen sistem, talog, mulj u koji nas neko vuče i drži nas prinudno u tome i to je problem za sve nas, za bezbednost, za sve aspekte naših života“, kaže Aleksandar Ivanović.

Šta se nalazi u optužnici Prištine, šta su tvrdnje Beograda, kakva je atmosfera bila na severu Kosova pre ubistva Olivera Ivanovića i kome je i zašto smetao novinari Insajdera bavili su se u emisiji (Ne) savršen zločin.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article