Ispred zgrade Medicinskog fakulteta se tog 4. aprila stvorila velika gužva. Grupa lekara je preko puta, iz zgrade Patološkog instituta posmatrala šta se dešava.
„Isprva nismo ni obraćali pažnju na grupu studenata koji su stojali ispred ulaza. Znali smo o čemu se radi, ali nismo ni slutiti mogli da će se sve tako svršiti. Odjednom, velika graja spolja privukla nas je opet na prozore.“
A sa prozora su mogli da vide studente u žestokom sukobu. Letele su kamenice, padale su uvrede i s jedne i s druge strane i za nekoliko trenutaka stvorila se gužva…
Jer kama koja se pojavi u prvom činu, u poslednjem će svakako da napravi tragediju. To je bila kama koju je na studentski protest – svojevrsni kontramiting – poneo jedan pripadnik desničarske studentske organizacije koja je bila u misiji razbijanja studentskog štrajka.
Na Klinici dr Ignjatovskog u neposrednoj blizini – klinika se zvala po Aleksandru Ignjatovskom, ruskom lekaru belogardejcu – držao je u to vreme predavanje profesor dr Arnovljević. Pred kraj predavanja uleteo je sekretar Dekanata Medicinskog fakulteta i sav zadihan rekao da su se studenti napolju potukli i da je jedan od njih teško ranjen.
Izleteo je doktor Arnovljević sa dvojicom asistenata i tu su naleteli na zbunjenog mladića.
„Jeste li vi taj koji je teško ranio studenta?“, pitali su ga.
Ispred njih je bio Slobodan Nedeljković, student prava, negativni junak ove priče, momak koji je kolegi sa Pravnog fakulteta Žarku Marinoviću naneo smrtne ubode. Obdukcija je pokazala – s leđa.
Ubica student, kako su ga nazivale novine tog doba, zapravo je, pre dolaska policije, prvu „izjavu“ dao lekarima koji su ga sproveli u portirsku sobu da tu sačekaju policiju.
„Jedna grupa nacionalista, među kojima sam i ja bio, došla je jutros oko 9 i po časova pred Patološki institut, da spreči studente levičare koji su lepili plakate i pozivali na štrajk… Posle izvesnog vremena, između nas i levičara došlo je do svađe… U gužvi, jedna grupa od 4 do 5 studenata napala je na mene… Morao sam da se branim…“, rekao je lekarima.
To će biti lajtmotiv njegove odbrane i pred policijom i pred sudom. Na jedno pitanje nije imao odgovor – zašto je nosio kamu na studentske demonstracije.
Dok su ga lekari ispitivali, stigla je vest da je ranjeni student preminuo.
Prilikom pretresa kod Nedeljkovića je, tako je pisalo u izveštaju, pronađena „oveća kama u koricama, još krvava“, a njegov iskaz je unet u zapisnik koji su potpisali lekari. A pri daljem pretresu kod ubice je pronađena i legitimacija Organizacije nacionalnih studenata.
Još jedan student prava, Jovan Šćepanović, bio je ranjen u tom sukobu, a „kako su svi bili zaokupljeni i fokusirani na ubicu i preminulog studenta“, on je sam morao da se dotetura do klinike gde je zamolio dežurnog lekara da ga previje.
Košulja i kaput bili su mu natopljeni krvlju, prenosile su novine događaje sa lica mesta. Prvi udarac Nedeljkovićevog noža, povredio je njega, Jovana Šćepanovića. Pozvali su policiju koja je uzela izjavu od njega, što je pomoglo rekonstrukciji događaja.
Žarko Marinović je stradao braneći druga.
CEO TEKST MOŽETE PROČITATI NA OVOM LINKU, NA SAJTU VELIKIH PRIČA.
Post Views: 14
