U jeku previranja na svetskoj političkoj sceni i napetosti koja je zavladala nakon napada SAD-a na Iran, na društvenim se mrežama pokrenulo pitanje – koje su najbezbednije zemlje sveta?
Iako je na ovo pitanje teško dati tačan odgovor, korisnike zanima – u slučaju izbijanja Trećeg svetskog rata, koje su države najbolja opcija za život, piše Slobodna Dalmacija.
U najnovijem izveštaju Globalnog indeksa mira (GPI) za 2025. godinu, koje objavljuje Institut za ekonomiju i mir, objavljen je popis najbezbednijih zemalja sveta.
Prema izveštaju GPI, četiri ‘najsigurnije države na svetu‘ su, redom, Island, Irska, Novi Zeland i Austrija.
U slučaju izbijanja rata, potencijalno najsigurnije utočište mogao bi da bude Island, smešten na severu Euope. Osim što je relativno izolovana, ova zemlja se smatra jednom od najmirnijih na svetu, a poznata je i po tome što nikada nije učestvovala ni u jednom ratu ili invaziji.
Ovaj izveštaj ukazuje da Srbija zauzima 64. mesto na listi “najsigurnijih zemalja”, dok se ostale zemlje regiona nalaze ispred nje – Slovenija na 9. mestu, Hrvatska na 19., Crna Gora zauzima 34., Severna Makedonija 51., a Bosna i Hercegovina 59. mesto.
GLOBALNI MIR SE I DALJE POGORŠAVA
Izveštaj o Globalnom indeksu mira (GPI), koji izrađuje Institut za ekonomiju i mir (IEP), predstavlja najznačajniju svetsku meru stepena mira u svetu. Ovaj izveštaj donosi najobuhvatniju analizu zasnovanu na podacima do danas, fokusirajući se na trendove mira, njegovu ekonomsku vrednost i načine na koje se mogu razvijati mirna društva.
Stanje mira se meri kroz tri glavne oblasti:
– nivo društvene bezbednosti i sigurnosti,
– obim aktuelnih domaćih i međunarodnih sukoba,
– i stepen militarizacije društva.
Globalni indeks mira (GPI) za 2025. godinu, koji izrađuje Institut za ekonomiju i mir (IEP), pokazuje da se globalni mir i dalje pogoršava, pri čemu su mnogi ključni pokazatelji koji prethode velikim sukobima na najvišem nivou još od Drugog svetskog rata.
Rastući broj poginulih u sukobima, sve izraženije geopolitičke tenzije i sve asertivnije ponašanje srednjih sila podstiču ono što se naziva „Velika fragmentacija“ – temeljno preoblikovanje svetskog poretka i ulazak u novu geopolitičku eru.
U kombinaciji sa takmičenjem velikih sila, tehnologijama asimetričnog ratovanja i rastućim dugom u krhkim ekonomijama, rizik od novih sukoba je vrlo visok.
KLJUČNI NALAZI:
- Mir u svetu je na najnižem nivou od kada se meri Globalni indeks mira, a uslovi koji prethode sukobima najgori su još od Drugog svetskog rata.
- Globalna miroljubivost opada kontinuirano od 2014. godine, a u poslednjih deset godina pogoršanje je zabeleženo u 100 zemalja.
- U svetu trenutno postoji 59 aktivnih državnih sukoba – najviše od kraja Drugog svetskog rata. U 2024. godini zabeleženo je 152.000 smrtnih slučajeva povezanih sa sukobima.
- U 2024. godini, 17 zemalja je zabeležilo preko 1.000 smrti u unutrašnjim sukobima, što je najviše od 1999. godine
- Svet se nalazi na tački preokreta, a globalna moć i uticaj su sve fragmentiraniji.
- Broj zemalja sa globalnim uticajem se skoro utrostručio od kraja Hladnog rata – sa 13 na 34 do 2023. godine.
- Sukobi postaju sve međunarodniji, sa 78 zemalja koje su u 2024. učestvovale u sukobima van svojih granica.
- Ekonomski uticaj nasilja na globalnom nivou dostigao je 19,97 biliona dolara u 2024. godini – što predstavlja 11,6% globalnog BDP-a. Samo vojna potrošnja iznosi 2,7 biliona dolara.
Post Views: 50
