U gradu poznatom po klimatskim ekstremima u istoj ulici dve vrednosti temperature

Nedavno je u Madridu, u istoj ulici izmerena različita vrednost temperature. U jednom od madridskih naselja Puento de Valjekasu, izmerena je temperatura od 41,4 stepena Celzijusovih, a samo nekoliko stotina metara, u istoj ulici temperatura je bila niža – 38,6 stepeni Celzijusovih.

Madrid je grad koji je poznat po klimatskim ekstremima. Tokom leta temperature su i do 40 stepeni, a tokom zime se ovaj grad ponekad zabeli od snega. Grad je u grupi najsunčanijih gradova Evrope. U gradu čiji je simbol divlji medved koji ljubi drvo jagode – čija statua krasi trg, ekološki aktivisti ističu da je propuštena velika prilika da se prostrani trg pošumi stablima drveća, prenosi RTS.

Da li je broj stabala u Madridu postalo političko pitanje

Gradonačelnik Madrida Hoze Luis Martinez Almeida suočava se sa primedbama ekoloških aktivista oko stabala drveća u gradu. Iako se tokom njegovog mandata količina stabala povećala za 2,4 odsto, ipak u siromašnijim delovima grada stabla nestaju zbog urbane gradnje.

Broj stabala povećao za 2,4 posto, ali u bogatijim četvrtima. U siromašnijim, je suprotno. Tako je siromašna četvrt Puento de Valjekas izgubila 1.314 stabala zbog proširenja linije podzemne železnice.

Prema podacima Nase i satelita „Modis“, istraživači su otkrili da postoji veza između urbanizacije i temperature okoline. Podaci pokazuju da su najurbanizovanija područja grada bila u proseku jedan stepen toplija od srednje urbanizovanih područja. Delovi grada sa puno zelenila i sa niskim nivoom urbanizacije bili su hladniji za skoro tri stepena.

Kako se navodi u istražvačkim studijama, drveće ima ključnu ulogu u temperaturama, a Madrid je grad u kome je sve manje zelenih površina. Zbog toga stanovnici Madrida zahtevaju od svog gradonačelnika da se posadi više drveća.

Gradovi su fenomeni poput efekta gradskog toplotnog ostrva, jer povećani nivoi ljudske infrastrukture i aktivnosti dovode do viših temperatura tla i vazduha, a sve to ukazuje na dramatične efekte, na drugačije biološke ritmove, na koje utiče temperatura.

Doktor Havijer Galan Dijaz istraživač sa Univerziteta u Madridu, istakao je da urbana toplotna ostrva utiču na vreme fenoloških događaja kod drveća i da se biljke u centru španske prestonice ranije bude iz zimskog sna, nego biljke van grada.

„Mislili smo da bi bilo zanimljivo izmeriti ovaj fenomen u većim razmerama i da to treba uraditi metodom daljinske detekcije“, istakao je dr Dijaz.

Prema istraživanjima Politehničkog univerziteta Madrida, koji je mapirao toplotna ostrva grada, utvrđeno je da „urbana toplotna ostrva“ u nekim delovima grada prave razliku i do osam stepeni Celzijusovih.

„Toplotni talasi opasni su i za stariju populaciju, pa je tako i viša stopa smrtnosti, naročito kod pacijenata sa kardiovaskularnim problemima“, rekao je dr Antonio Kabrera.

U gradovima širom sveta pojavljuju se toplotna ostrva, predstavljaju urbane sredine koje su toplije od okolnih mesta jer se nalaze van zelenih područja, koja hlade okolinu.