Danas sam posle toliko vremena navukla masku za ronjenje i skočila u more. Mislim da sam poslednji put ronila, stvarno ronila, onako na dah – neiscrpno, ushićeno, dramatično – kad sam bila dete. Ronila bih satima a onda bih izašla iz vode i oblizujući usne od soli, ponovo bez daha samo sada na kopnu, prepričavala šta sam sve videla.

Od uzbuđenja bih pokušala sve da strpam u jednu rečenicu koja ne bi imala ni početak ni kraj. Kasnije porasteš, odrasteš i prestaneš da gledaš dole, zaboraviš da svaki put kad uđeš u more, kročiš u neki sasvim drugi svet. Kad stavim masku je možda kao kad čovek progleda nakon što je godinama bio slep mada se neću praviti da razumem kako je to. Prvo što sam pomislila kad sam zaronila bilo je ‘Ja sam kod njih u gostima’.

Ribe su svuda oko mene, plivaju između onih izgorelih guzica i belih nogu koje mlataraju u vodi. Posmatram ih kako se kreću koristeći se tako mirnim suptilnim pokretima dok se mi usiljeno koprcamo.

CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 29. JUNA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS

Uz novi Nedeljnika se dobija i novi broj magazina “Energija Danas”

Originalni tekst