Tylos: Ekstremni svet s oblacima metala menja naše razumevanje svemira

Jedan od najčudnijih i najekstremnijih svetova koje je čovečanstvo otkrilo, egzoplaneta Tylos (poznata i kao WASP-121b), nastala je od prašine i stena koje su nekada kružile oko zvezde u nastajanju, pokazala su nova astronomska posmatranja.

Tylos se nalazi na udaljenosti od oko 880 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Ribe.

U pitanju je gasoviti džin koji kruži toliko blizu svoje matične zvezde, nazvane Dilmun, da mu se atmosfera zagreva do te mere da sadrži oblake isparavajućeg metala – uključujući i silikon-monoksid, što ukazuje na prisustvo isparenog kamena.

Zahvaljujući svemirskom teleskopu James Webb (JWST), tim astronoma predvođen Tomasom Evans-Somom sa Univerziteta u Njukaslu uspeo je da detektuje kombinaciju molekula u atmosferi planete, među kojima su i voda, ugljen-monoksid i metan. Ovi nalazi, kako navodi Evans-Soma, pružaju važne uvide u način na koji je ova planeta nastala i od kojih materijala, piše Science Alert.

Tylos je planeta približno 1,75 puta većeg prečnika od Jupitera, ali mase samo 1,16 puta veće, i oko svoje zvezde orbitira neverovatno brzo – na svakih 30 sati.

Udaljenost od zvezde je toliko mala da intenzivno zračenje bukvalno „naduvava“ atmosferu planete, koja se postepeno rasipa u svemir.

Ovakva konfiguracija omogućava naučnicima da detaljno proučavaju atmosferu – dok Tylos prolazi ispred zvezde, deo zvezdine svetlosti filtrira se kroz atmosferu planete i menja se u zavisnosti od prisutnih molekula.

Na osnovu tih „otisaka“ moguće je rekonstruisati hemijski sastav.

Tylos spada u grupu tzv. „vrućih Jupitera“ – gasovitih džinova koji se nalaze ekstremno blizu svojim zvezdama. Međutim, prema dosadašnjim modelima, takve planete ne bi mogle da se formiraju na tim udaljenostima zbog jakih zvezdanih vetrova.

Naučnici zato veruju da su ovakve planete nastale dalje od zvezde, a zatim su migrirale ka unutrašnjosti sistema.

Analizom odnosa molekula u atmosferi, istraživači su zaključili da se Tylos formirao na rastojanju na kojem je metan bio u gasovitom stanju, ali su ledene čestice i dalje bile očuvane – što bi u našem Sunčevom sistemu odgovaralo zoni između Jupitera i Urana.

Kako je zvezda Dilmun toplija od Sunca, planeta je morala da migrira još dalje kako bi stigla do svoje sadašnje orbite.

Pored toga, naučnici su otkrili velike količine metana na noćnoj strani planete, koja je uvek okrenuta od zvezde. Metan inače nije stabilan na visokim temperaturama i ne bi trebalo da bude prisutan na toj visini.

Njegovo prisustvo ukazuje na vertikalno mešanje – snažne uzlazne struje koje iz dubokih slojeva atmosfere izdižu gasove do visina gde ih JWST može detektovati.

„Ovo otkriće izaziva dosadašnje modele dinamike atmosfera na egzoplanetama, koji će morati da se prilagode kako bi objasnili ovako snažno vertikalno mešanje“, ističe Evans-Soma.

Iako je Tylos među najviše proučavanim planetama izvan našeg sistema (od gotovo 6.000 do sada otkrivenih egzoplaneta), njegova ekstremna priroda i dalje skriva mnoge tajne koje bi mogle promeniti naše razumevanje kako planete nastaju i razvijaju se širom Mlečnog puta.