Turska je otkrila izuzetno očuvan teret sa broda koji je, prema procenama, doživeo brodolom u kasnom helenističkom / ranom rimskom periodu kod obale Antalije, jedne od najznačajnijih letnjih destinacija na Turskoj rivijeri.
Otkriven na dubini od 33-46 metara blizu Adrasana u okrugu Kumludža, ovaj brodski teret stručnjaci smatraju revolucionarnim otkrićem u podvodnoj arheologiji, i to na svetskom nivou. Pronađeni su keramički tanjiri, činije i poslužavnici, koji su ostali gotovo netaknuti nakon 2.000 godina pod morem!
„Keramički brodolom“ otkrio je teret sa nekoliko stotina komada istočne sigillata grnčarije, vrste prefinjenog, crvenog posuđa koje se široko proizvodi u Mediteranu.
Otkriće ovih izuzetnih, netaknutih keramičkih posuda sa oko 25 različitih vrsta dizajna, oduševilo je naučnu zajednicu. Keramika je pažljivo premazana sirovom glinom, kao zaštitni sloj tokom transporta, i slagana je jedna na drugu. Ova drevna tehnika pomogla je da keramika ostane očuvana, u gotovo savršenom stanju ispod slojeva peska, čak i nakon 2.000 godina. „Keramički brodolom“ se smatra jedinstvenim u svetu zbog izuzetne očuvanosti pronađenih predmeta.
Mehmet Nuri Ersoj, turski ministar kulture i turizma
Mehmet Nuri Ersoj, turski ministar kulture i turizma, koji je ronio sa ekspedicijom kako bi i sam pregledao keramiku, rekao je: „Tanjiri i činije su sačuvani u originalnoj boji i sa površinskom teksturom, pružajući vredne informacije o tehnikama proizvodnje i pakovanja od pre 2.000 godina.“
Ersoj je keramiku opisao kao „otkriće od ogromne vrednosti, ne samo za Tursku, već i za zajedničko kulturno nasleđe sveta“, i istakao da se artefakti sada pažljivo čuvaju u regionalnoj Laboratoriji za restauraciju i konzervaciju.
Novi muzej koji će predstaviti podvodnu istoriju
U nastojanju da podeli izvanredno otkriće „keramičkog brodoloma“ sa svetom, Turska će osnovati poseban Mediteranski muzej podvodne arheologije u oblasti Kemer-Idiros.
Prema rečima ministra Ersoja, ovaj muzej odražava tursku usmerenost ka budućnosti kulturne održivosti. Faza projektovanja je završena, a početak izgradnje je zakazan za ovaj mesec (jul 2025). Pored toga, Arheološki muzej Antalije će ovog leta ostati otvoren do 22 časa u okviru projekta Noć muzeja. Deo muzeja biće posvećen podvodnoj arheologiji, podstičući tako angažovanje i afinitete posetilaca.
Nadovezujući se na svoju posvećenost očuvanju kulturnog nasleđa, Turska je odnedavno poznata i kao globalni lider u arheologiji. Zemlja je proglasila 2024. godinu „Zlatnim dobom arheologije“, kao deo projekta „Nasleđe za budućnost“, koji razvija arheološki rad širom zemlje tokom četiri godišnja doba. Ova inicijativa je povećala broj arheoloških iskopavanja na 765 prošle godine, sa namerom da dostigne cifru od 800 do 2026. godine.
Važna otkrića za nauku i turizam
Ova sveobuhvatna vizija očuvanja kulturnog nasleđa Turske proteže se i ispod mora, transformišući Tursku u pionira podvodne arheologije. Od 2025. godine, Turska je pokrenula četiri iskopavanja predsedničkim dekretom, tri podvodna iskopavanja pod vođstvom muzeja, i tri dodatne podvodne istraživačke misije, učvršćujući sistematski i održivi pristup pomorskoj arheologiji.
- Samo duž dela od Patare do Mersina, već su identifikovani tragovi više od 400 brodoloma. Naši naučnici rade u ovim oblastima, izuzetno disciplinovano i posvećeno. Ova otkrića nisu samo važna s naučne tačke gledišta, ona takođe predstavljaju i velike mogućnosti za dalje unapređenje i razvoj turizma – istakao je ministar Ersoj.
Svaki brodolom i njegovi tragovi pružaju svežu perspektivu na pomorsku istoriju Turske.
Kombinacija podvodne arheologije i bogatih prirodnih lokacija za ronjenje, transformiše Tursku u globalno središte za ronjenje i istraživanja mora. Posebno egejska obala i turska rivijera privlače ronioce povoljnom temperaturom vode tokom cele godine, kao i stotinama sertifikovanih ronilačkih centara i iskusnim instruktorima.
Kaš u Antaliji je među deset najboljih lokacija za ronjenje na svetu; potom Fetije i Bodrum u Mugli gde se spajaju Egejsko i Mediteransko more, i Čanakale gde se nalazi Istorijski podvodni park Galipolja, ističu se kao najživlje destinacije za ronjenje koje treba istražiti.
Institucije poput Muzeja podvodne arheologije u Bodrumu takođe igraju ključnu ulogu u deljenju podvodnih otkrića sa javnošću. Očekuje se da će najvažnije od četiri najnovija iskopavanja u Turskoj – „keramički brodolom“ – postati centralni deo globalnog arheološkog interesovanja i obavezno mesto za posetioce koje privlače misterije dubina.
Fotografije: TGA (Türkiye Tourism Promotion and Development Agency)
Post Views: 85
