Goran Kovačević, osnivač i predsednik Nadzornog odbora trgovinskog lanca Gomex, za Nedeljnik objašnjava zašto veruje da najavljeno linearno ograničavanje trgovačkih marži na 20 odsto nije dobro rešenje za tržište.
„Iako će mere Vlade Srbije o ograničavanju marži doneti trenutno sniženje cena, one otvaraju veliki broj nedefinisanih pitanja koja mogu dovesti do ozbiljnih, neželjenih posledica“, upozorava Kovačević.
Iz ugla trgovine, kako ističe, linearno ograničenje marže na 20 odsto nije dobro rešenje iz 5 ključnih razloga.
Prvi razlog: Apsurdna poskupljenja i pojeftinjenja
„Najveći problem za trgovce je linearno ograničenje, jer se kosi sa osnovnim pravilom poslovanja.
Proizvodi koji se mnogo prodaju, poput ulja, uglavnom se prodaju sa niskim maržama, dok se oni sa slabijom prodajom, poput praška za pecivo ili parfema, maržiraju više.
Ako bi se marža linearno ograničila na 20 odsto, to bi moglo dovesti do apsurdne situacije da ulje poskupi, jer se trenutno prodaje sa maržom nižom od dozvoljene, dok bi neki manje bitni proizvodi drastično pojeftinili.
Drugi razlog: Guranje legalnih trgovaca u gubitak
Ukoliko se od trgovaca očekuje da marže na ključnim, najprodavanijim proizvodima ostanu na postojećem niskom nivou, a da se marže na svim ostalim proizvodima spuste na maksimalnih 20 odsto, to bi sve legalne trgovce oteralo u siguran gubitak.
Poslovni model koji se zasniva na balansu između različitih marži bio bi u potpunosti narušen.
Treći razlog: Prebacivanje troška na proizvođače
Ostaje nejasno da li će se u obračun marže uključivati i naknadni bonusi koje trgovci dobijaju od proizvođača na kraju godine.
Ako ti bonusi ostanu van ograničenja, to otvara put da se takozvana „front marža“ samo formalno smanji, a da se razlika prelije u godišnje bonuse. (*Godišnji bonus je dodatna zarada koju trgovcima omogućavaju dobavljači i proizvođači tako što umanje udeo sopstvenog profita na određenim proizvodima, prim.M.R.).
U tom slučaju, najveći deo tereta ove mere platili bi proizvođači.
Četvrti razlog: Udar na domaću privredu
Posledica prebacivanja troška na proizvođače najteže bi pogodila one manje, što u našem slučaju znači domaće proizvođače.
S obzirom na planiranu širinu obuhvata proizvoda, takav scenario bi predstavljao „cunami“ za domaću privredu, jer mnoge male firme ne bi mogle da izdrže taj finansijski pritisak.
Peti razlog: Rizik od nestašica pojedinih roba
Logičan ishod udara na domaću privredu bio bi smanjenje ili potpuni prestanak proizvodnje određenih artikala.
To bi direktno dovelo do nestašice pojedinih roba na rafovima, što svakako nije cilj nijedne mere koja teži stabilizaciji tržišta.
Čini se da mere još uvek nisu do kraja koncipirane, što daje nadu da bi se ipak moglo naći neko prikladnije rešenje“, zaključio je Goran Kovačević u izjavi za Nedeljnik.
Post Views: 78
