Tramp pisao Ursuli fon der Lajen, objavio carine EU

Predsednik Donald Tramp zapretio je danas uvođenjem carina od 30 odsto na proizvode iz Meksika i Evropske unije, dva od najvećih trgovinskih partnera Amerike, u okviru svoje kampanje tarifa koja je poremetila globalnu trgovinu otkako je ponovo preuzeo funkciju u januaru, prenosi CNN.

„Sjedinjene Američke Države su pristale da nastave saradnju sa Evropskom unijom, uprkos tome što imamo jedan od najvećih trgovinskih deficita sa vama.

Ipak, odlučili smo da idemo napred, ali samo uz uravnoteženiju i pošteniju TRGOVINU“, napisao je Tramp u pismu Ursuli fon der Lajen, predsednici Evropske komisije, koje je objavio na mreži Truth Social.

Tramp je ove godine uveo niz tarifa trgovinskim partnerima SAD – da bi ih zatim pauzirao, izmenio, povećao ili smanjio – u haotičnom nizu mera koje su dovele do toga da i države i pojedinačni građani pokušavaju da se snađu i planiraju budućnost, dok ekonomska neizvesnost raste.

EU i Meksiko sada se pridružuju sve dužoj listi zemalja čiji će uvoz biti podložan novim carinama od 1. avgusta, otkako je Tramp u ponedeljak počeo da objavljuje carinska pisma sa stopama i do 40 odsto.

U svojim pismima upućenim EU i Meksiku, Tramp je naveo da će sav uvoz biti podložan carini od 30 odsto, izuzev „sektorskih tarifa“, kao što je carina od 25 odsto na automobile.

Fon der Lajen je u saopštenju navela da EU ostaje „spremna da nastavi rad na postizanju dogovora“ do roka 1. avgusta.

Međutim, dodala je, carina od 30 odsto na izvoz iz EU naštetila bi lancima snabdevanja, poslovanju i potrošačima s obe strane Atlantika.

EU će, napisala je, „preduzeti sve neophodne korake kako bi zaštitila svoje interese, uključujući i uvođenje proporcionalnih protivmera ako bude potrebno“.

Proizvodi iz Meksika su, u međuvremenu, uglavnom mogli da uđu u SAD bez carina, pod uslovom da su usklađeni sa Sporazumom Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade (USMCA), koji je Tramp ispregovarao tokom svog prvog mandata.

U pismu upućenom meksičkoj predsednici Klaudiji Šeinbaum, Tramp je naveo da su carinske barijere uvedene kako bi se zaustavila trgovina fentanilom, što je ranije koristio i kao opravdanje za prethodne carine protiv Meksika.

„Meksiko mi je pomagao u obezbeđivanju granice, ALI, ono što je Meksiko učinio, nije dovoljno“, napisao je Tramp.

Meksički ministar ekonomije Marselo Ebrard nije odmah odgovorio na zahtev CNN-a za komentar.

U carinskim pismima, datiranim na petak, Tramp je naveo da će svaka odmazda u vidu tarifa na američki uvoz biti dočekana protivmerama SAD. Tramp je rekao: „Koji god procenat odlučite da povećate (tarife), biće dodat na 30% koje mi naplaćujemo.“

On je kao dodatne razloge za uvođenje tarifa naveo i carinske i necarinske trgovinske barijere koje, prema njegovim rečima, postavljaju EU i Meksiko.

Trampova administracija imala je posebne zamerke na poreze na dodatu vrednost i digitalne usluge, koji su prisutni u više zemalja članica Evropske unije.

Porezi na digitalne usluge naplaćuju se na ukupan prihod koji internet kompanije ostvaruju nudeći usluge korisnicima.

Zemlje koje uvode ove poreze mogu oporezovati sav prihod velikih onlajn kompanija – čak i ako te kompanije posluju sa gubitkom. To uključuje prihod od prodaje podataka, oglašavanja, kao i pretplata, softvera i drugih onlajn usluga koje korisnici plaćaju.

Tramp i članovi njegove administracije više puta su izjavili da EU ne pregovara u dobroj veri. Pre dva meseca, Tramp je bio toliko ogorčen zbog nedostatka napretka u trgovinskim pregovorima da je bio spreman da od 1. juna uvede carinu od 50% na robu iz EU. „Ne tražim dogovor“, rekao je tada.

Carina od 30 odsto na robu iz EU sada je viša od prethodne „recipročne“ carine od 20 odsto koja je važila dok ih Tramp nije pauzirao sredinom aprila.

Nakon što je Tramp u maju izneo ovu pretnju, američki sekretar za finansije Skot Besent izjavio je u intervjuu za Fox News da „predlozi EU nisu bili istog kvaliteta kao oni koje smo dobili od drugih važnih trgovinskih partnera“.

Pisma upućena EU i Meksiku usledila su nakon što je Tramp u četvrtak zapretio uvođenjem carina od 35 odsto na određene proizvode iz Kanade.