Ministar kulture Nikola Selaković je prošle godine u septembru na Vukovom saboru u Tršiću najavio tri mere u cilju „zaštite ćirilice“. Prvo, najavljeno je da će biti konkurs za dizajn ćiriličkih fontova koji će se deliti besplatno. Drugo, najavljena je nabavka isključivo dvoazbučnih tastatura i ta mera je usvojena 30. decembra na sednici Vlade. I treća mera, koja se čini najproblematičnijom, jeste da će od 1. januara ove godine biblioteke moći da otkupljuju samo i isključivo knjige koje su štampane ćirilicom.
***
Dragan Velikić, književnik i dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, smatra da je najveći problem u celokupnoj priči taj što odluke koje se tiču kulture donose ljudi koji sa njom nemaju mnogo veze, ma nemaju nikakve veze.
„Pa tako na mestu ministra kulture može biti svako, od direktora kafilerije, do vlasnika pečenjare. Po Ustavu Republike Srbije latinica i ćirilica su dva ravnopravna pisma. Digrafija je naše bogatstvo. Za srpsku kulturu veoma je važno da se dela savremenih srpskih pisaca čitaju u regionu. Zakonom ukinuti mogućnost da se dela srpskih pisaca objavljena na latinici nađu u bibliotekama i knjižarama ex-Yu regiona znači sterilisati savremenu srpsku književnost, i tako smanjiti njen uticaj. Zar je to cilj srpske kulturne politike?“, kaže Velikić.
Prema procenama lingvista iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, upotreba ćirilice u javnom prostoru Srbije ukupno iznosi 10 odsto. Prema rečima ministra Selakovića upravo je to razlog zašto je prvo donesen Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom prostoru, zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, a potom i spomenute tri mere sa početka. Istina jeste da se većina služi latiničkim pismom (prema istraživanju koje je 2014. godine sprovela agencija Open Sours 47 odsto ispitanika koristi latiničko pismo, dok njih 36 odsto piše ćirilicom), što je pre svega stvar navike, i da je ono dominantno u našem okruženju.
Ali da li to znači da je zbog toga ćiriličko pismo zaista ugroženo?
„Ćirilica nije ugrožena. Takozvani borci za očuvanje ćirilice su zaljubljeni u znak, a ne u sadržaj, koji se tim znakom prenosi. Zaista samo pamet vlasnika pečenjare može izroditi takvu budalaštinu kao što je, recimo, pojam ‘dvoazbučnosti’“, kaže Velikić.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 09. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 13
