IgaBiva
Pretpostavljam da neće biti više od dva odsto ovdašnjih filmofila kojima će se svideti ovaj film. Ali, ja ću hrabro biti među njima!
Zaista – šta je ovo???
Horor verzija Cinderella? Pomešana s vybom italijanskih (ili već čijih) giallo vratolomija iz 1970-tih (ili već kada)?
Pa, dobro…
Krenimo redom.
Elvira je ružnjikava devojka, nepravilnih zuba, oštrog nosa i izrazitih jabučica. Film počinje dolaskom njenim, njene mlađe sestre i majke im po imenu Rebekka u dvorac koji nastanjuju stariji muškarac i njegova lepa ćerka. Majka Rebekka ima nameru da se uda i tako reše sve svoje porodične probleme. To i učini, ali starac Fočo iznenada umre, ne otkrivši svojoj novoj porodici strašnu istinu – sve je laž, on je, zapravo – siromašan. Sada je jedini spas da se Elvira uda za bogatog princa na predstojećem godišnjem balu, na kome će biti izabrana prinčeva ljuba od svih lepih devojčuraka iz kraja. Ali, kako da ružna Elvira to postigne? Pri tom, još imajući strah da istu nameru ima i njena lepa polusestra Agnes. Majka Rebekka ima plan koji uključuje cenjenog „plastičnog hirurga“ (preteču sadašnjih), ali i apsolutno srozavanje lepe Agnes na nivo obične sluškinje i pralje. Međutim, magine cipelice odigraće svoju ulogu…
Odmah treba reći – za neke slasher scene zaista treba imati jak stomak. Pri tom, to „kasapljenje“ zaista služi kao preko potrebno za totalno razumevanje potrebe nastanka baš ovakvog „body horrora“, a ne samo kao sredstvo za „jevtin marketing“ kojim bi se po svaku cenu privukli gledaoci željni krvavih žmaraca. Den stygge stesøsteren ima svoju posebu „težinu“, predstavljaći i sarkastičnu aluziju na filmove poput, recimo, The Substance, odnosno, stavlja ih na pravo mesto u poretku stvari, pokazujući nam koliko je, zapravo, dobra ideja jednostavnija za izvođenje kada nije opterećena potrebom za stilizovanom mistifikacijom po svaku cenu.
Zato, dajte šansu Den stygge stesøsteren, pa makar se javno svrstali u onih dva odsto kojima se neće stideti da priznaju da je delo koje kao rediteljka i scenaristkinja potpisuje Norvežanka Emilie Blichfeldt – jako interesantno viđenje filmske (horor) umetnosti!
