Tema smrtnosti u srži ranjivosti ruskog autokratskog sistema: Kakav bi bio postputinovski režim?

Autokrate u godinama koračali su jedan pored drugog, predvodeći povorku stranih lidera koji su gledali vojnu paradu u Pekingu.

Zatim, u iznenađujuće iskrenom trenutku, “vrući mikrofon” je uhvatio predsednika Vladimira Putina i njegovog kineskog kolegu Sija Đinpinga kako razgovaraju o metodama za produžavanje ljudskog života.

„Ljudski organi se mogu kontinuirano transplantirati“, čulo se kako Putinov prevodilac govori. „Što duže živite, to mlađi postajete, pa čak možete i postići besmrtnost.“

Za ruskog predsednika, tema smrtnosti dotiče srž možda najveće ranjivosti autokratskog sistema koji je izgradio – kada više ne bude na vlasti, hoće li se sve raspasti?

Tokom 25 godina, pre koliko je prvi put izabran za predsednika, Putin je preoblikovao ruski politički sistem tako da oličava njega samog, navodi u svojoj analizi Moskovski tajms.

Vladajuća, prokremljovska stranka Jedinstvena Rusija zauzima 315 od 450 mesta u Dumi i drži veliku većinu pozicija na regionalnom nivou.

Izbori nisu ni slobodni ni pošteni, prema posmatračima ljudskih prava, a ustavne promene koje je nadgledao 2020. godine omogućavaju Putinu da ostane predsednik do 2036. godine kada će imati 83 godine.

Ove činjenice navode mnoge analitičare na verovanje da Putin ne bi dobrovoljno napustio funkciju.

Umesto toga, ako bi ruski predsednik preminuo ili postao nesposoban, niz političkih domina bi počeo da izmiče njegovoj kontroli.

Prvo, ruski premijer bi stupio na predsedničku funkciju. To bi Mihaila Mišustina, 59-godišnjeg bivšeg poreskog službenika koji je na toj funkciji od 2020. godine, učinilo liderom zemlje, ali samo privremeno.

Prema Ustavu, Savet Federacije trebalo bi da raspiše izbore kako bi odredio novog predsednika u roku od 14 dana.

Tu bi se proces zakomplikovao. Koliko analitičari znaju, Putin nije lično izabrao naslednika.

„Ako Vladimir Putin umre iznenada ili sa nedelju ili dve nedelje otkaznog roka zbog bolesti, biće ogroman pritisak da se stvari ne pokvare kako bi se izbeglo vreme nevolja“, rekao je Džulijan Voler, profesor na Univerzitetu Džordž Vašington i istraživač o pitanjima u vezi s Rusijom u ekspertskoj grupi CNA.

„Ne želite da se vrate devedesete. Ne želite ruski građanski rat“, rekao je on.

Takva situacija bi mogla dovesti do pojave brojnih kandidata koji se bore za vođstvo vlade zemlje.

Mišustinovo imenovanje za predsednika nije garancija verovatnoće da on bude izabran, kažu stručnjaci, a izborni proces bi mogao poslužiti za legitimizaciju pažljivo odabranog naslednika.

Ali postoji fundamentalni paradoks u sastavu Putinovog užeg kruga – mnogi od njegovih potencijalnih zamena su takođe u godinama.

Ličnosti poput ministra odbrane Andreja Belousova, bivšeg sekretara Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa i gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanjina su u nekom trenutku analitičari imenovali kao potencijalne naslednike. Najmlađi među njima ima 66 godina.

„Palica je trebalo da bude predata pre nekog vremena“, rekao je Voler. „Nisu uspeli u tome, a sada je u poslednjih nekoliko godina – zapravo od rata – vladala neka vrsta žurbe da se pokuša osvežiti krv ruske elite.“

Umesto da dolazi iz Putinovog užeg kruga, Voler je rekao da bi naslednik mogao da se pojavi iz mlađe ekipe zvaničnika imenovanih tokom rata u Ukrajini.

Ljudi poput Alekseja Djumina, 53-godišnjeg sekretara Državnog saveta i bivšeg Putinovog telohranitelja, ili Dmitrija Patruševa, 47-godišnjeg zamenika premijera za poljoprivredu i sina bivšeg sekretara Saveta bezbednosti, verovatno bi podržali sistem koji je Putin stvorio, ali ne bi bili opterećeni svojim godinama.

Zvaničnici bi takođe mogli pokušati da postave nekoga ko je nekontroverzan i podložan željama političkih elita.

„Moguće je da osoba koja nasledi Vladimira Putina ne bude najmoćnija osoba u političkom poretku, barem za taj neposredni period“, dodao je Voler.

Malo je presedana u modernoj Rusiji za vrstu haosa koji bi takva smena garde mogla da donese.

Najnovija velika kriza sa kojom se suočio ruski režim dogodila se 2023. godine kada je vođa plaćenika Vagnera Jevgenij Prigožin pokrenuo pokušaj vojne pobune koja je dovela njegove borce iz Rostova na Donu pred vrata Moskve.

Ruske vlasti su se našle u defanzivnoj poziciji. Javne poruke tokom pobune bile su oskudne, a rusko rukovodstvo je izgledalo nesigurno kako da odgovori.

Putinova smrt bi mogla da izazove sličnu reakciju među vlastima i širom javnošću, rekla je Margarita Zavadskaja, stručnjakinja za rusku politiku u Finskom institutu za međunarodne poslove.

„Njegovo iznenadno odsustvo bi bilo šokantno, ali ljudi će najverovatnije usvojiti stav ‘sačekaj i videćemo’ umesto da se mobilišu protiv ili u znak podrške (novom rukovodstvu), ili da odaju počast (Putinu)“, rekla je ona.

U tradiciji sovjetskih lidera pre njega, Putinova smrt možda neće biti ni odmah objavljena kako bi se ostavilo vremena za smišljanje odgovora, predložila je Zavadskaja.

Frakcije van Kremlja i viši sloj elite verovatno neće igrati ulogu, nastavila je ona, a stalno fragmentiranoj vojsci bi bio potreban snažan podsticaj da iskoristi svoju moć i podrži izazivača.

Iako bi demokratske opozicione grupe verovatno napravile mnogo buke kako bi mobilisale antiputinove Ruse, one su uglavnom proterane i svedene na političku irelevantnost zbog masovnog smanjenja građanskih sloboda od strane Kremlja.

U svakom slučaju, Zavadskaja je rekla da je jedina sigurnost u vezi sa postputinovskom Rusijom ta da ona „verovatno neće postati demokratski režim“.

Sa svoje strane, Putin deluje zadovoljno što će nasleđe koje stvara svojim ratom protiv Ukrajine i sukobom sa Zapadom ponuditi svoju vrstu besmrtnosti.

Na brifingu za novinare sa Sijem ovog meseca Putin se pozvao na zajednički „herojski podvig“ Rusije i Kine u pobedi u Drugom svetskom ratu i pozdravio je svetski poredak u nastajanju u kojem, kao i u prošlosti, njihove zemlje nemaju obavezu prema Zapadu.

Putin je istakao da su odnosi između dve zemlje „dostigli najviši nivo u istoriji, budući da su samodovoljni i nezavisni od unutrašnjih političkih faktora ili trenutnih globalnih agendi“.