„Tatina udovica je anđeo koji je poslat svima nama“: Aleksandra Rutović na dan očeve sahrane donela važnu odluku

Aleksandra Rutović u ekskluzivnom intervjuu za Informer ispričala je kako se nosi sa gubitkom oca Željka Rutovića i kako je smogla snage, nakon tragedije koja je zadesila, da našu zemlju predstavi u najboljem mogućem svetlu na Izboru za Miss sveta.

Aleksandra Rutović, najlepša srpkinja, pred ovogodišnje, 72. po redu takmičenje za Izbor za Miss Sveta koje je nedavno održano u Telangani, u Indiji, suočila se sa gubitkom oca Željka Rutovića, a plesnu koreografiju kojom se predstavila svetu, posvetila je upravo njemu . 

U intervjuu za Informer ispričala je kako se nosi sa bolom posle smrti oca, koji nije uspeo da pobedi opaku bolest, ali i o momentu kada je odlučila da život neće stati njegovim odlaskom.

Foto: Iso studio

Kakve utiske nosite s takmičenja za najlepšu ženu sveta?
– Telangana je najmlađa provincija Indije. Dobila je nezavisnost 2014. godine i bili smo u glavnom gradu tog dela, Hajderabadu, koji je poznat kao grad bisera i biseri su svuda, ali je meni važnija bila neka druga simbolika… Moja maćeha, Mirjana Božović Rutović se 2007. takmičila u gradu Sanja u Kini, a moj nadimak je Sanja… Ukućani me tako zovu čitav život, a to je isto grad bisera.

Za takmičenje vas je pripremala mentorka dr Vesna de Vinča? Kako je to izgledalo?
– Posetile smo Italijansku ambasadu, išle u Viminacijum, na festival plesa, na dan mode u Parizu, a učestvovali smo i na „Pariškoj nedelji mode“… Takođe, pojavile smo se i na Svetosavskom balu u Beču, a meni je to bio poseban osećaj jer sam živela u Beču. Studirala sam šest godina- četiri godine osnovnih studija Fakulteta za turizam, hotelijerstvo i ugostiteljstvo, a onda još dve godine mastera… Peli smo se i na Olimp. To je bilo isto među prvim podvizima priprema.

Foto: Iso studio

U sklopu svetskog izbora, lepotice moraju da izaberu i neku humanitarnu aktivnost. Za koju ste se vi odlučili?
– Obnova koralnih grebena je nešto što sam dugo želela da radim. Oni su izuzetno važni jer štite obale razbijanjem talasa, predstavljaju dom za brojne morske vrste i omogućavaju fotosintetskim organizmima da proizvode kiseonik. Nažalost, sve brže nestaju, a mnogi ljudi nisu ni svesni koliko su zapravo bitni za život na planeti.

Pred samo takmičenje, napustio vas je otac, 31. marta…
– Kada se to desilo, takmičenje mi je palo u drugi plan. Nisam ni razmišljala o njemu. Htela sam budem uz porodicu i nisam bila psihički spremna… Međutim, jedan gospodin koji je bio blizak sa tatom, na sahrani mi je rekao koliko je on bio ponosan na mene i koliko se radovao takmičenju. Znala sam da je to bila njegova želja, a moj cilj je da ispunim sve njegove želje koje su vezane za mene. Na dan sahrane sam presekla i odlučila da odem na takmičenje. Imala sam 20- ak dana da se spremim. Bilo je zahtevno, ali njegova energija je bila jaka, i sad je osećam iako više nije sa nama… Imala sam osećaj da je uz mene i tada, i sada… I, eto, našla sam se u top 40 najepših žena sveta, i u top 10 najlepših u Evropi.

Foto: Privatna arhiva

Kako ste podneli tatin odlazak?
– Posledice bolesti sa kojom se borio, dovele su do smrtnog ishoda, ali on je otišao s ovog sveta kao pobednik. Za mene je on bio legenda, heroj, jedan jedini! Niko od nas ne može da kaže zašto se nije još malo borio, jer se nikada nije predavao. Bio nam je inspiracija i motiv da se trudimo, radimo i borimo se onako kako nas je učio. Za mene lično, bolji otac i bolji čovek nije postojao!

Kako je porodica podnela gubitak?
– Njemu je dostojanstvo bilo najbitnije i uvek nam je govorio da se i mi tako nosimo. Ostavio je osmoro dece različitih generacija, i neutešnu suprugu. Mislim da je njegov odlazak svako podneo na svoj način, ali dostojanstveno. Njegova udovica, a moja maćeha, mada je ta reč ružna jer je Mira anđeo koji nije poslat samo njemu već svima nama, podnela je teško. Ljubav između njih dvoje je svima bila inspiracija. Ne možemo da merimo bol, ali svi znamo da bi, ukoliko bismo pali i klonuli, on bio jako ljut na nas. A to ne bismo voleli.

Rutovićeva je na svetskom finalu doživela emotivni rolerkoster koji će, kao anegdotu, prepričavati još dugo.

– Za talenat, koji je deo finalnog izbora, sam se odlučila za ples, zato što sam se plesom bavila jako dugo. S’ obzirom na to da nisam mogla konja da povedem tamo, da predstavim jahanje kao talenat.  Ana Brezančić, koja me trenirala kao tinejdžerku znala je da ja svoje emocije oslobađam kroz ples i došla je na ideju da osmislimo koreografiju posvećenu tati, uz pesmu “Što te nema”. Ja sam tu koreografiju predstavila baš na njegov rođendan, tako se zadesilo, 11. maja. U momentu nije stigla muzika i oni su meni rekli, ne moraš kao sada prestavljaš, možeš da se predstavljaš uz drugi kontinent, pošto smo bili podeljeni po kontinentima. Ja sam znala da moram da se predstavim tada. Na kraju smo izvukli sa Jutjuba muziku, jer je bio njegov rođendan i rekla sam im: “Molim vas, pustite me danas, objasniću zašto”. Naravno, svi su ostali dirnuti time, a kostim za koreografiju je bio ispirisan anđelom, jer je on sada moj anđeo. I uvek je bio i uvek će biti. Tako da je stvarno bio divan moment što mi je čitavo putovanje i čitavu koreografiju učinilo sentimentalnom uspomenom.

sledeća vest