Letnji sezonski afektivni poremećaj (SAD) je stvaran
Dok je zimska depresija, poznata kao sezonski afektivni poremećaj (SAD), dobro dokumentovana, ideja da se neko može osećati loše tokom leta može delovati nelogično.
Kako sunce jače sija, a temperature rastu, mnogi s nestrpljenjem očekuju letnje radosti: odmori, izleti na plažu, i dugi sunčani dani.
Ipak, za mnoge, neumoljiva vrućina, narušene rutine i društvena očekivanja u vezi s planiranim odmorima i porodičnim aktivnostima mogu izazvati promene u raspoloženju koje se nazivaju „letnja tuga“.
Slično kao kod SAD-a, letnji sezonski poremećaj može doneti osećanja depresije, anksioznosti i izolacije.
Za razliku od zimskog oblika, koji često podrazumeva pojačanu potrebu za hranom i snom, letnji SAD obično uključuje gubitak apetita i nesanicu, piše Psychology today.
Uticaj vrućine
Jedan od ključnih faktora koji doprinose letnjoj tugi jeste fizička nelagodnost izazvana dugotrajnim toplotnim talasima. Visoke temperature mogu poremetiti san, pojačati razdražljivost i smanjiti apetit — što sve zajedno doprinosi osećaju nelagodnosti i lošeg raspoloženja.
Za one koji su osetljivi na vrućinu ili žive u područjima sa ekstremnim temperaturama, leto više asocira na neprijatnost nego na opuštanje. Kao neko ko se fizički mnogo bolje oseća tokom hladnijih meseci, i sama mogu da se poistovetim s tim.
Poremećaj rutine i strukture
Prelazak iz jednog godišnjeg doba u drugo može izazvati čitav niz emocija, posebno kod osoba koje su osetljive na promene.
Za neke ljude, rutina i predvidljivost su ključne za očuvanje mentalnog zdravlja. Tokom leta, rutine se često narušavaju (zbog godišnjih odmora, promena u dečijoj brizi ili drugačijeg rasporeda na poslu) što može dovesti do osećaja nestabilnosti, anksioznosti ili nelagodnosti.
Iako mnogi s radošću dočekuju leto, ono kod nekih može pokrenuti osećanja nostalgije, gubitka, pa čak i anticipatorne tuge. Ove emocije često potiču iz ličnih sećanja vezanih za godišnje doba ili iz čežnje za prošlim iskustvima.
Uticaj FOMO efekta (strah od propuštanja)
Leto je često sinonim za druženja, aktivnosti na otvorenom i odmore uz sveprisutne slike bezbrižnog letnjeg uživanja u medijima. Pritisak da se bude aktivan, da se druži i maksimalno iskoristi sezona može izazvati osećaj napetosti i poređenja kod osoba koje se suočavaju s letnjom tugom.
Kod njih se javlja FOMO – fear of missing out – što dodatno pojačava osećaj izolovanosti.
Šta možete da uradite?
Razvijanje strategija suočavanja poput praktikovanja mindfulnessa, održavanja stabilnog rasporeda spavanja i traženja podrške od bliskih osoba ili terapeuta, može pomoći u nošenju s promenama raspoloženja tokom sezone.
Takođe, uključivanje u aktivnosti koje iskreno pričinjavaju zadovoljstvo, bilo da su unutra ili napolju, bez podležnosti društvenom pritisku, može vratiti osećaj kontrole i ispunjenosti.
Evo još nekoliko korisnih saveta:
Poboljšajte higijenu sna. Održavanje dosledne rutine spavanja pomaže u ublažavanju simptoma. Vodite računa da prostorija bude hladna, mračna i tiha.
Smanjite vreme na društvenim mrežama. Gledanje tuđih fotografija s odmora može pojačati osećaj usamljenosti i izolacije. U redu je — i preporučljivo — da na neko vreme odložite telefon.
Gledajte filmove koji se dešavaju zimi. Za klijente koji tokom zime pate od depresije, često preporučujem letnje filmove kao vid pozitivne vizuelizacije. Isto važi i obrnuto — zimski filmovi mogu pomoći da se pobegne od letnjih podsetnika.
Radite na razvoju strategija suočavanja. Mindfulness, vođenje dnevnika i druge introspektivne aktivnosti mogu pomoći u povećanju samosvesti. Neki se bolje osećaju kada nauče novu veštinu, upišu kurs ili volontiraju.
Potražite podršku. Nekima mogu pomoći male promene, ali nekima je potrebna profesionalna pomoć. Terapija, pa čak i antidepresivi, mogu biti opcija ako se simptomi pogoršaju ili traju duže vreme.
Post Views: 49
