Već dugi niz godina Dance bije glas da su među najsrećnijim narodima na planeti. Dobar standard i pravičan pravosudni sistem svakako da značajno doprinose njihovom dobrostanju, ali i uređeni način vaspitavanja i odrastanja itekako ima važan uticaj na kasniji život stanovnika ove skandinavske zemlje.

Miriam je majka dva dečaka, a na svom blogu “Danish mom” često deli korisne savete koji se tiču roditeljstva ali i tajne dobrog danskog vaspitanja, kao i to šta ih čini najsrećnijim ljudima na svetu, a povodom popularne knjige “Dansko vaspitanje dece” dve autorke, Džesike Džoli Aleksander i psihoterapeutkinje Iben Dising Sandal, izdvojila je šest smernica srećnog vaspitanja, odnosno kako da i dete i roditelj tokom vaspitanja budu srećni i zadovoljni.

Danska teorija odgoja skraćena je u lako pamtljiv akronim P. A. R. E. N. T. (roditelj), a označava šest stvari koje morate da uključite u vaspitanje:

1. Igra

U Danskoj se deca igraju samostalno što im omogućuje da otkriju vlastite interese i želje, a to najzad dovodi do toga da dece rade ono u čemu uživaju. Roditelji su uvek prisutni, ali ih ne kontrolišu.

Treba da pustite decu da se igraju sama, a to, zapravo gradi njihovo samopouzdanje više od učestvovanja u aktivnostima koje vode njihovi roditelji.

Istraživanja pokazuju da igra omogućuje deci da iskoriste svoju kreativnost dok razvijaju svoju maštu. To je važno za zdrav razvoj mozga i dovodi do povećanog poverenja u vlastite sposobnosti, što je temelj za sreću.

Savet: Odvojite vreme za igru ​​koja ne uključuje ekrane. Dajte im igračke koje im razvijaju maštu i podstiču kreativnost. Motivišite svoju decu da se igraju napolju.

2. Autentičnost

Danci su iskreni prema svojoj deci, i kod loših i dobrih stvari. Biti iskren i autentičan prema svojoj deci pomaže im da razviju snažan unutrašnji kompas jer uče da veruju sebi i svojim emocijama.

Učenje sebe i dece iskrenosti poboljšava razvoj snažnog karaktera. Uz to ne treba da zaboravite da je sasvim u redu da se osećaju sve emocije. Zatim, različite vrste pohvala različito utiču na decu s obzirom na način na koji će da doživljavaju sebe u svetu. Preterane pohvale za beznačajna postignuća i pohvale zbog inteligencije mogu da učine decu nesigurnim i nesklonim za preuzimanje rizika. Sa druge strane, pohvalama truda i zalaganja, umesto nepromenjivoga mentalnog sklopa podstičemo formiranje razvojnog mentalnog sklopa koji pridonosi upornosti, samopouzdanju i otpornosti dece.

Istraživanja pokazuju da će deca kojima se uvek govori da su pametna verovatno lako da odustanu kada se suoče sa teškim zadacima. Umesto toga, fokusiranjem na proces, dete će da bude motivisano.

Savet: Budite iskreni. Ako vas dete vidi uznemirenog, tužnog ili uplašenog i pita za to, recite istinu. Deca znaju ako ih lažete, zato treba da budete iskreni i da im kažete na primer: “Da, mama se jako uplašila kad si pobegla na ulicu. Zato sam vikala.”

3. Preoblikovanje

Danski roditelji neprijatne situacije pokušavaju da preoblikuju. To je moćan način koji deci pomaže da promene pogled na život.

Način na koji odlučimo da gledamo na stvari utiče na to kako ih doživljavamo. Realni optimisti ne zanemaruju negativne informacije nego se jednostavno fokusiraju na druge dostupne informacije kako bi stvorili bogatiju, lepšu priču o sebi, o svojoj deci, o životu generalno. Preoblikovanjem može da se promeni doživljaj sveta i pritom da učini naše živote i živote naše dece srećnijim.

Prednosti preoblikovanja su pre svega to što situacija ne eskalira. Ali što je najvažnije, menja percepciju dece o životu i pritom čini njihov i naš vlastiti život srećnijim.

Savet: Kada vaše dete naiđe na neki teški zadatak i kaže: “Ne mogu to da učinim”, odgovorite: “Još nisi naučio”. Takođe, možete da im kažete da kada im je nešto teško, to je samo zato što to tek uče.

4. Empatija

To je jedna od ključnih ljudskih sposobnosti, a u Danskoj je temeljna vrednost da se nauče deca da razmišljaju kako je drugima. Čak to uče i u školi. Empatijom uče decu kako da poštuju druge i sebe, a to pomaže i u prevenciji zlostavljanja.

Savet: Pokušajte da razumte umesto da osuđujete: “Vidiš, on plače. Možda je gladan”, umesto:”Kako je ovo dete loše vaspitano!”

5. Bez ultimatuma

Ultimatumi podstiču borbu za moć i mogu da dovedu do gubitka kontrole nad vlastitim ponašanjem. Mnogo roditelja viče ili pribegava telesnom kažnjavanju kao obliku disciplinovanja dece. Sami gubimo kontrolu, a od svoje dece očekujemo da je nikad ne izgube. Radi se o zameni straha poverenjem i bliskošću. Deca koja imaju poštovanje i razumevanje svojih roditelja, kojoj se pomaže da shvate i poštuju pravila, razvijaju mnogo snažniji osećaj samokontrole i odrastaju u srećnije, emotivno stabilnije odrasle ljude.

Savet: Pokušajte da pomognete i usmerite, a ne da grdite. Izbegavajte pristup: – Zato što sam tako rekao. Izbegavajte ultimatume i pretnje: – Bolje to da uradite odmah ili inače!

6. Zajedništvo

“Hygge” je bitan deo danskog roditeljstva, a to podrazumeva učenje kako da provodite kvalitetno vreme u porodici i sa prijateljima, deca dobivaju snažan osećaj zajedništva i opuštenosti. Stvaranje ugodne atmosfere kod kuće, zajedničko kuvanje i jelo, druženje, mali su svakodnevni užici koji čine danske porodice srećnim.

Savet: Isključite telefone, igrajte igre. Odvojite vreme za porodicu. Čak je i 10 minuta dnevno važno. Sagradite sa decom zamak od jastuka, idite na piknik i slično.

Izvor: Blic žena

Vaspitačica petogodišnjacima u vrtiću pustila “Ženu od sultana”: Igrajte i pevajte inače ću ugasiti! (VIDEO)

Original Article