Svi naši „programi za narod“: Šta smo dobili za 3,6 milijardi evra? (TABELA) – Nedeljnik

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novi paket pomoći koji, kako je najavio, od 1. septembra donosi niže cene najvažnijih proizvoda i jeftinije kredite sa nižim kamatnim stopama.

Pored toga, nagovestio je i pokretanje inicijative za izmenu Ustava radi zaštite jedinog doma od izvršitelja, kao i „rešavanje problema“ cene ogrevnog drveta i praga za ulazak u crvenu zonu potrošnje struje.

Najave novih programa podrške građanima i privredi u Srbiji nisu novina, već nastavak višegodišnje prakse tokom koje su iz budžeta izdvojene milijarde evra.

Štaviše, naša gruba računica na osnovu zvaničnih podataka i izjava ukazuje da je u prethodnih 10 godina na različite programe podrške građanima i privredi potrošeno barem 3,6 milijardi evra.

Pandemija promenila politiku davanja

U poslednjoj deceniji, Vlada Srbije sprovela je niz obimnih mera, krećući se od ciljanih subvencija za preduzetništvo do široke, neselektivne pomoći celokupnom stanovništvu, što je svaki put otvaralo debatu o njihovoj isplativosti i dugoročnim efektima na javne finansije.

Pre pandemijske krize, u periodu od 2015. do 2019. godine, fokus podrške je uglavnom bio na privredi.

Kroz programe poput „Decenije preduzetništva“, država je sa oko 153 miliona evra podržavala mala i srednja preduzeća (MSP) i preduzetnike, nudeći im subvencije za opremu i povoljne kredite preko Fonda za razvoj.

Cilj je bio podsticanje zapošljavanja i jačanje domaće ekonomije, a argumenti su se svodili na potrebu stvaranja održivog poslovnog okruženja.

svi po prvi put dobijaju 100 evra

Prelomni trenutak nastupio je 2020. godine sa izbijanjem pandemije korona virusa, kada je država pokrenula do tada najveći paket pomoći.

Najzvučnija mera bila je jednokratna isplata od 100 evra za oko 5,7 miliona punoletnih građana, što je budžet koštalo približno 570 miliona evra.

Pored toga, isplaćena je i značajna pomoć penzionerima i zdravstvenim radnicima u vrednosti od oko 350 miliona evra.

Privreda je dobila podršku kroz garantnu šemu i poreska odlaganja vredna oko 1,3 milijarde evra.

Predstavnici vlasti su ove mere pravdali neophodnošću očuvanja kupovne moći i likvidnosti privrede, dok su kritičari, pre svega iz redova ekonomskih stručnjaka, upozoravali na inflatorni rizik, rast javnog duga i nedostatak selektivnosti, tvrdeći da je novac trebalo usmeriti samo ka najugroženijima.

nastavak prakse direktnih davanja

Ova praksa direktnih davanja nastavljena je i u narednim godinama. Tokom 2021. građanima je isplaćeno ukupno 80 evra u tri rate, dok je 2022. godina bila obeležena sa dve isplate po 100 evra za mlade od 16 do 29 godina, što je koštalo oko 200 miliona evra. Penzioneri su iste godine dobili jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, a zaposleni u javnom sektoru po 10.000 dinara.

U poslednjih nekoliko godina, čini se da se fokus ponovo vraća na privredu. Kroz Fond za razvoj, za period od 2023. do 2025. godine, obezbeđeno je oko 200 miliona evra za kredite i podsticaje preduzetnicima i zadrugama.

Dodatnih 80 miliona evra usmereno je na subvencije za startape, porodične firme i mala i srednja preduzeća.

Programi podrške u poslednjoj deceniji predstavljaju jednu od najvećih stavki u javnoj potrošnji, a debata o njihovom stvarnom doprinosu životnom standardu i ekonomskom rastu u odnosu na teret koji stavljaju na buduće generacije ostaje centralna tema u javnosti.

Post Views: 36