Svakog 9. februara, povodom Svetskog dana pice, u različitim delovima sveta održavaju se takmičenja i razne manifestacije, ali – šta možda nismo znali o ovom, za mnoge neprevaziđenom, „izumu“?

Naziv pica potiče od reči „picea“ i „piza“ kojima su se na području Sicilije i Kalabrije na lokalnom dijalektu latinskog jezika nazivale pogače.

Smišljena je još u antičkoj Grčkoj, čim su Grci usavršili „tajnu“ mešanja brašna sa vodom. Na početku je to bio pljosnati hljeb koji se pekao ispod užarenog kamena, a drevni „pica-majstori“ premazivali su ga uljem pomešanim sa začinima, prenosi N1.

Nema mesta na svetu na kojem se ne zna šta je pica. Uobičajno je mišljenje da pica potiče iz Italije. Međutim, to nije tačno.

Izgled kakav nam je danas poznat, poprimila je verovatno tek negde krajem 16. ili početkom 17. veka, kada je iz Amerike u Evropu stigao paradajz, bez kojeg danas picu ne možemo da zamislimo.

U 18. veku, ova „pogača premazana sosom od paradajza“ stiže do Napulja. Pica je, već tada pod tim imenom, počela da se peče i prodaje po trgovima.

Davne 1830. godine u Napulju je postojala prva picerija koja je poslovala u zatvorenim prostorijama. Pre toga, picerije su postojale samo kao prodajni pultovi na otvorenom. I danas, kada se pica raširila po celom svetu, Napulj je ostao grad u kojem je pica više od običnog jela.

Post Views: 13

Originalni tekst