Svetska banka snizila prognozu privrednog rasta Srbije sa 3,5 na 2,8 odsto

Privreda Srbije će, prema očekivanjima Svetske banke, ostvariti rast od 2,8 odsto u 2025. godini, što je pad u odnosu na april kada je ova finansijska institucija prognozirala rast od 3,5 odsto.

U saopštenju Svetske banke navodi se da je srpska privreda nakon dobrih rezultata u 2024, izgubila zamajac zbog nižeg nivoa privatnih ulaganja i neto priliva SDI u uslovima globalne neizvesnosti.

Dodaju da se rast usporio na procenjenih dva odsto u prvoj polovini 2025. zbog naglog pada građevinske aktivnosti i slabijeg rezultata poljoprivrede, na koji su uticali negativni klimatski šokovi.

U prvoj polovini 2025, ukazuju, učešće fiskalnog deficita u godišnjem BDP-u ostalo je na veoma niskom nivou (od 0,2 odsto); javni dug nastavio je da pada, dostigavši 45 odsto BDP-a; a deficit tekućeg računa povećan je za 82 odsto (na 2,3 odsto BDP-a), pošto je uvoz i robe i usluga rastao brže od izvoza, kao i zbog nižeg neto priliva doznaka.

Na tržištu rada, stopa nezaposlenosti nastavila je da pada, i na kraju perioda bila je prosečnih 8,8 odsto, a stopa zaposlenosti ostala je na rekordnih 51,6 odsto.

„Srbija je ostvarila dobre makroekonomske rezultate, ali njen privredni rast treba da se ubrza. Izlazak iz ’zamke srednjeg dohotka’ zahteva prelazak na ekonomiju koju pokreću inovacije i koja podstiče produktivnost i omogućava domaćim firmama da se integrišu u lance vrednosti u Evropskoj uniji (i globalno). Za Srbiju, to bi — između ostalog — značilo privlačenje ’grinfild’ SDI i ulaganja u sektore sa većom dodatom vrednošću, veća ulaganja u istraživanje i razvoj i unapređenje ljudskog kapitala tokom čitavog životnog ciklusa radi jačanja kapaciteta i veština“, kaže direktor kancelarije Svetske banke u Srbij Nicola Pontara.

Svetska banka očekuje da će Srbija u narednih nekoliko godina ostvarivati privredni rast od oko tri do četiri odsto godišnje.

Među negativnim rizicima su potencijalna budžetska podrška za državna preduzeća suočena sa teškoćama u poslovanju, slabija eksterna tražnja za izvozom iz Srbije u uslovima globalne neizvesnosti na polju trgovinske politike, kao i uticaj ekstremnih vremenskih događaja na poljoprivredu i infrastrukturu.

Prema očekivanjima, inflacija će se u 2027. vratiti u središte ciljanog raspona Narodne banke Srbije.

Održiv privredni rast, uz bolje usmerenu i adekvatniju socijalnu pomoć, ostaje ključ za dalje smanjenje siromaštva.

Privredni rast Zapadnog Balkana ubrzaće u 2026.

Privredni rast Zapadnog Balkana biće, prema očekivanjima Svetske banke, umereno ubrzan u 2026, nakon čega će u 2027. uslediti konkretniji oporavak kome će doprineti snažniji izvoz i investicije, zajedno sa popuštanjem globalne ekonomske neizvesnosti.

Kako bi održao napredak u približavanju stepenu razvoja Evropske unije, region mora da se usmeri na kreiranje kvalitetnih radnih mesta, navodi se u novom, danas objavljenom izveštaju Svetske banke.

Privredni rast na Zapadnom Balkanu usporio je tokom 2025, budući da je inflacija dovela do smanjenja potrošnje dok je pojačana neizvesnost ograničavala trgovinu i ulaganja, i to uprkos solidnom rastu zarada i kredita.

Fiskalna politika, i pored blage relaksacije, ostaje disciplinovana, tako da je deficit bio ispod tri odsto, a javni dug je nastavio kretanje silaznom putanjom.

Prema prognozama Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, kombinovani privredni rast Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore dostići će 3 odsto u 2025, što je za 0,2 procentna poena niže od prethodnih projekcija.

Predviđa se i ubrzanje rasta na 3,1 odsto u 2026, a zatim na 3,6 odsto u 2027.

„Zapadni Balkan ostvaruje napredak i smanjuje zaostajanje u razvoju u odnosu na naprednije ekonomije Evropske Unije, ali privredni rast je i dalje nedovoljan da bi zadovoljio ambicije građana”, kaže Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Dodaje da bi se regionu pomoglo da postane moderna ekonomija, važno je razmotriti izmene strategije zapošljavanja — kao što su podsticanje većeg učešća na tržištu rada, unapređenje veština građana i jačanje preduzeća kroz digitalna
poboljšanja.

Paradoks na tržištu rada Zapadnog Balkana

Prema nalazima iz ovog izveštaja, Zapadni Balkan suočen je sa paradoksom na tržištu rada: u pojedinim sektorima prisutan je trajan manjak radnika, ali uporedo sa time i stope nezaposlenosti su visoke – preko 10 odsto – a učešće u radnoj snazi je nisko, ispod 55 odsto, naročito među ženama, mladima i starijim odraslima.

Demografska kretanja pojačavaju ove izazove. Radno sposobno stanovništvo je već značajno smanjeno, a, prema projekcijama, očekuje se njegov pad za skoro 20 odsto do 2050.

Ako se nastave trenutna kretanja u pogledu broja stanovnika, privrednog rasta i tržišta rada, region bi mogao da se suoči sa manjkom od preko 190.000 radnika u toku narednih pet godina.

Da bi „otključao” privredni rast, Zapadni Balkan mora da uloži u osnovnu infrastrukturu koja je od presudnog značaja za stvaranje radnih mesta.

Među merama su jačanje obrazovnog i sistema zdravstvene zaštite i povećanje stope učešća u radnoj snazi, naročito među ženama.

Ulaganje u saobraćajnu, ekološku i energetsku infrastrukturu pomoći će bržem i efikasnijem povezivanju preduzeća i građana, unapređujući produktivnost.

Pored toga, poslovanje i rast privatnog sektora zahtevaju jačanje javne uprave i pružanje podrške za politike kojima se podstiče privredni rast, uporedo sa kreiranjem predvidljivog regulatornog okruženja.

Podsticanje konkurencije u ključnim sektorima poput energetike i saobraćaja, reforma državnih preduzeća, pojednostavljivanje propisa i pružanje podrške inovativnim startapima omogućiće preduzećima da šire svoje poslovanje i poboljšaju kvalitet usluga.

Konačno, aktiviranje privatnog kapitala trebalo bi da podrži privredu kroz finansiranje, ulaganja, garancije i osiguranje, ali istovremeno i da podstakne digitalna i zelena unapređenja.