Ilustracija: Midjourney

Kina je stala uz Rusiju u njenom osvajačkom pohodu na Ukrajinu. Istina, zvanično ne isporučuje direktno oružje (postoje indicije da Peking preko Severne Koreje snabdeva Moskvu ratnim materijalom), ali predvodi blok autokratskih i diktatorskih država koje ne podržavaju sankcije prema Rusiji. Uz Tursku, Iran i Indiju, Kina je zemlja koja je najviše povećala ekonomsku saradnju i trgovinsku razmenu sa Rusijom u prethodnoj godini.

Velike promene su napravljene u obrazovnom sistemu koji je baždaren da proizvodi izrazito nacionalističke i agresivne generacije. U školske programe su uvedene aktivnosti koje razvijaju borbeni i ratnički duh kod mališana i tinejdžera. Među univerzitetskom populacijom je kreirana grupa tzv. superpatriota koji po nalogu KKP na društvenim mrežama vode kampanje protiv svih koji se drznu da dovedu u pitanje zvanični narativ Pekinga.

Sijev raskid sa spoljnom politikom Deng Sjaopinga se najviše ogleda u tzv. diplomatiji „Wolf Warrior“ (kineska hibridna verzija izmišljenog junaka u stilu Džejmsa Bonda i Džeka Ričera). Kineski diplomatski predstavnici su veoma aktivni a kada im prilike dozvole ili stigne naređenje iz Pekinga postaju agresivni u nastupima, uključujući i (in)direktne pretnje, i širenju propagande u zemljama koje ih ugošćavaju.

Takođe, režim u Pekingu vodi neobjavljeni rat protiv demokratija i liberalnih društava na celoj planeti. Vrlo rado daju, pod veoma povoljnim uslovima, svim diktatorima i autokratima širom planete (Ekvador, Zimbabve, Uzbekistan) sve što je potrebno za opstanak na vlasti: od najnovijih tehnologija za kontrolu građana do policijske i obaveštajne obuke u suzbijanju i gušenju svih vidova protesta ili pobuna.

Od dolaska Sija na vlast Peking je počeo da koristi sve češće prinudu, otvorene pretnje, sankcije i odmazde prema svim državama, institucijama, kompanijama i pojedincima koji se usude da kritikuju režim ili prikažu realno stanje u Kini. Na udaru kineske verzije modernih „opričnika“ našli su se Norveška, Litvanija, Južna Koreja, Japan, Novi Zeland, Australija, Kanada, ali i avio-prevoznici, velike multinacionalne kompanije, čak i NBA i Holivud.

Peking je počeo prvo da sprovodi međunarodnu „bullying“ politiku protiv država koje su ugošćavale dalaj-lamu na zvaničnom nivou, zatim su prešli na zemlje koje su održavale diplomatske ili druge kontakte sa Tajvanom, da bi od dolaska Sija na vlast primenjivali mere odmazde ili sankcija prema svima koji nisu na liniji zvaničnih stavova i propagande Pekinga.

NBA je bila „zatamnjena“ na televizorima u Kini dve i po godine a 11 kineskih sponzora se povuklo jer su pojedini igrači, treneri i rukovodioci klubova na društvenim mrežama stali u odbranu slobode građana Hongkonga. Norveška nije mogla da izvozi godinama losose u Kinu jer je Nobelovu nagradu za mir dobio pisac i borac za ljudska prava Lju Sjaobo.

Litvanski izvoz u Kinu je stopiran uz flagrantno kršenje pravila STO i sporazuma između EU i Kine zbog toga što je Tajvan otvorio diplomatsko predstavništvo u Vilnjusu. Kineskim turistima je bilo zabranjeno da putuju u Južnu Koreju kada se Seul dogovorio sa Vašingtonom o postavljanju američkog raketnog sistema 2016. godine, a najveće južnokorejske firme su primorane da zatvore svoje prodajne centre u Kini. Sličnu sudbinu je doživela i Tojota koja je morala da zatvori svoja postrojenja u Kini kada su Tokio i Peking verbalno zaratili oko ostrva Senkaku u 2018. godini.

Kina je primorala nekoliko desetina avio-kompanija da izbrišu svaku referencu na Tajvan kao posebnu jedinicu uz pretnju da neće moći da održavaju linije sa kineskim gradovima. Pre dve godine Adidas, Najki i H&M bili su izloženi bojkotu samo zato što su izrazili zabrinutost zbog uslova u kojima se nalaze radnici u Sinkjangu. Modna kuća Dolče i Gabana i njeni vlasnici bili su izloženi pretnjama, uvredama, bojkotom i otkazivanjem revija i saradnje samo zato što su se u jednoj reklami za reviju u Šangaju našalili sa stereotipima o Kinezima u zapadnom svetu. U Holivudu je uvedena bukvalno cenzura jer niko ne želi da napravi film u kojem se Kina i Kinezi predstavljaju na način koji ne odgovara propagandi Pekinga. Primer Toma Kruza koji se odrekao svoje originalne jakne iz „Top Gana“ zbog tajvanske zastave na njoj govori i o Kini i o Tomu Kruzu.

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 12. JANUARA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO JE NA NSTORE.RS

Originalni tekst