Nalazimo se na prekretnici koja će odrediti budućnost planete i njenih stanovnika. Novi i dugotrajni sukobi, porast gladi, smanjenje dostupnih sredstava za finansiranje u svetu i urušavanje osnovnih usluga značajno povećavaju humanitarne potrebe dece širom sveta. Nasilje, raseljavanje, glad i strah oblikuju detinjstva, umesto da ih oblikuju sigurnost, toplina, igra i učenje koje deca zaslužuju.
Procenjuje se da će ove godine na globalnom nivou humanitarna pomoć biti potrebna za oko 200 miliona dece, jer su njihova prava konstantno ugrožena. Broj dece raseljene iz svojih domova nastavlja da obara rekorde, a mnoga deca godinama ostaju raseljena, bez izgleda za trajno rešenje. U poslednje dve godine, ima manje novca za humanitarnu pomoć, a sve više tog novca ne može da se usmeri tamo gde je najpotrebnije.
Dok su teška kršenja prava dece u porastu, pristup humanitarnoj pomoći se smanjuje, a međunarodna pomoć nastavlja da opada. Sada se sistemi na koje se deca oslanjaju urušavaju upravo u trenutku kada su im najpotrebniji.
Deca snose posledice geopolitičkih odluka
Ova kriza za decu dovodi u pitanje spasonosne programe za hitno reagovanje, čime se ugrožavaju bezbednost i opstanak dece. Donosioci odluka primorani su na teške izbore: da li da ograničene hranu, lekove i usluge usmere na decu u jednoj zajednici, a ne u nekoj drugoj? Da li da prednost daju imunizaciji ili obezbeđivanju ishrane? I koja od ključnih osnovnih sredstava, od kojih zavisi opstanak dece, mogu da budu smanjena kada tih sredstava jednostavno nema dovoljno.
Ovo nije samo kriza za decu, već šira pretnja po globalno zdravlje, bezbednost i prosperitet. Iz osam decenija rada UNICEF-a sa partnerima na pružanju usluga deci i zagovaranju njihovih prava, jasno je da ulaganje u decu donosi korist ne samo njima već i njihovim porodicama, zajednicama, državama i ekonomijama, na lokalnom i nacionalnom nivou.
Alijansa za decu u vanrednim situacijama
Zato je UNICEF u Davosu pokrenuo Alijansu za decu u vanrednim situacijama kako bi okupio poslovni sektor oko zaštite dece pogođene sukobima, klimatskim katastrofama ili raseljavanjem, oslanjajući se na znanja i iskustva poslovnog sektora u oblastima poput upravljanja lancima snabdevanja, kao i tehnoloških i finansijskih inovacija.
Kroz fleksibilno finansiranje, stručnost i uticaj, Alijansa pokazuje da kolektivno delovanje može da podrži brži odgovor na krize i doprinese dugoročnoj otpornosti tamo gde je to najpotrebnije. Poslovni lideri sve jasnije prepoznaju da ulaganje u decu nije samo moralna obaveza, već i pametna ekonomska odluka.
Zašto je UNICEF bio prisutan u Davosu i šta su ti globalni razgovori značili za decu?
UNICEF je učestvovao na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu jer se pitanja o kojima se tamo raspravlja neposredno odražavaju na svet u kojem deca odrastaju. Klimatske promene, mentalno zdravlje, veštačka inteligencija, ekonomska stabilnost i nejednakosti direktno utiču na bezbednost, dobrobit i perspektive dece.
UNICEF je tokom diskusija ukazao na jasne dokaze da ulaganje u decu daje opipljive rezultate. U poslednjih tridesetak godina, smrtnost dece mlađe od pet godina u svetu smanjena je za 61 odsto. Imunizacija, koja svake godine spase oko 4,4 miliona života uz trošak od približno 35 dolara po detetu, donela je ogromne zdravstvene i ekonomske uštede, procenjene na više od 1,5 biliona dolara širom sveta.
Istovremeno, deca se suočavaju sa sve učestalijim i težim krizama povezanim sa klimatskim promenama i sukobima, dok podrška često stiže tek kada su posledice već vidljive. Zato su se razgovori u Davosu usmerili na potrebu da se deluje ranije i ulaže promišljenije, uključujući putem inovativnih modela javnog finansiranja koji državama omogućavaju da zaštite decu pre nego što krize eskaliraju. Jačanje sistema i blagovremeno planiranje spasavaju živote, smanjuju dugoročne troškove i grade otpornost.
Kako ovaj globalni kontekst utiče na decu i rad UNICEF-a u Srbiji i kakva je uloga poslovnog sektora?
Globalni trendovi o kojima se govorilo u Davosu odražavaju se i na živote dece u Srbiji. Ekonomski pritisci, klimatski rizici, tehnološke promene i sve izraženije potrebe u oblasti mentalnog zdravlja dodatno opterećuju sisteme koji pružaju podršku deci i porodicama. To jasno ukazuje na potrebu za blagovremenim i bolje usklađenim odgovorima.
U tom kontekstu, UNICEF u Srbiji sarađuje sa Vladom na jačanju sistema kako bi se reagovalo efikasnije na potrebe dece u najvećem riziku. Oslanjamo se na globalna iskustva, lokalne podatke i svoju ekspertizu, kako bismo podržali donošenje odluka zasnovanih na dokazima i doprineli unapređenju saradnje u oblastima zdravstva, obrazovanja, socijalne i dečje zaštite. To obuhvata i podršku rešenjima koja omogućavaju da javno finansiranje za decu bude efikasnije i predvidljivije, kako bi pomoć porodicama stigla na vreme.
Pored saradnje sa državnim institucijama, UNICEF blisko sarađuje i sa organizacijama civilnog društva, akademskom zajednicom, kao i sa decom i mladima. Ovakav inkluzivan pristup doprinosi tome da politike i reforme budu zasnovane na dokazima, iskustvu i glasovima onih kojima su namenjene, uz očuvanje UNICEF-ove uloge kao neutralnog i pouzdanog partnera.
UNICEF je prirodni partner i za javni i za privatni sektor. U Srbiji, poslovni sektor već više od dve decenije pruža podršku programima za decu kroz odgovorna partnerstva koja donose dodatne resurse, nove ideje i stručna znanja.
Tako na primer, strateško ulaganje OTP banke u osnaživanje jedinica za neonatologiju ima za cilj da poveća preživljavanje i napredak prevremeno rođenih beba. Intesa fondacija svojom podrškom pomaže inkluzivno i kvalitetno obrazovanje za svako dete, dok Yettel podržava prevazilaženje digitalnog jaza i unapređenje bezbednosti dece na internetu. Kompanija Nelt svojim strateškim ulaganjem od čak 1,3 miliona dolara pomaže da deca u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Angoli steknu veštine za 21. vek.
Povezujući državne institucije, inovativne modele javnog finansiranja i privatni sektor oko zajedničkih ciljeva za decu, UNICEF pomaže da promene budu održive i da se uslovi za decu i mlade kontinuirano unapređuju.
