Sunce je izvor života, ali i rizika – posebno za našu kožu. Uprkos sve većoj dostupnosti krema za sunčanje i znanju o štetnosti UV zračenja, mnogi i dalje ne koriste zaštitu pravilno ili je potpuno zanemaruju.
Kreme za sunčanje decenijama su među ključnim sredstvima zaštite od štetnog delovanja sunčevog ultraljubičastog (UV) zračenja. Ipak, mnogi ljudi ne koriste kreme sa zaštitnim faktorom.
Razumevanje kako SPF funkcioniše, šta zaista znači broj na bočici i zašto samo visok faktor nije dovoljan, ključno je za očuvanje zdravlja kože.
Stručnjaci preporučuju korišćenje krema koje nude „širok spektar“ zaštite, istovremeno blokirajući i UVA i UVB zrake. Unutar UV spektra postoje dve vrste zraka koje mogu oštetiti DNK u ćelijama vaše kože i dovesti do raka kože. Važno je zaštititi kožu od obe vrste:
„UVB zraci izazivaju opekotine od sunca i igraju ključnu ulogu u razvoju raka kože. SPF broj kreme za sunčanje se uglavnom odnosi na količinu UVB zaštite koju pruža.
UVA zraci izazivaju oštećenje kože koje dovodi do tamnjenja, kao i do starenja kože i bora. Najkraće talasne dužine UVA zraka takođe doprinose opekotinama od sunca. Važno je potražiti reči „širok spektar“ na etiketi proizvoda, što znači da sadrži sastojke koji vas mogu zaštititi od UVA i UVB zraka“, objašnjava dokror Stiven Q. Wang za Skin Cancer Foundation.
ŠTA ZNAČI SPF?
SPF, odnosno Sun Protection Factor, označava koliko puta duže koža može biti izložena suncu bez crvenila u poređenju sa izlaganjem bez zaštite. Na primer, SPF 30 omogućava da koža izgori 30 puta sporije nego bez zaštite – pod uslovom da je krema naneta pravilno i u dovoljnoj količini.
Ipak, „SPF nije direktno povezan sa vremenom izlaganja suncu, već sa količinom izlaganja“, napominje Američka agencija za hranu i lekove (FDA).
„SPF 30 propušta oko 3% UVB zraka. SPF od 50 propušta oko 2% tih zraka. To može izgledati kao mala razlika dok ne shvatite da SPF 30 propušta 50% više UV zračenja na vašu kožu“, objašnjava Wang.
U praksi, viši SPF ne znači automatski i bolju zaštitu. Ljudi koji koriste proizvode sa visokim faktorima često ih nanose u premalim količinama ili izostave ponovno nanošenje, što vodi ka lažnom osećaju sigurnosti i dužem boravku na suncu.
„Krema za sunčanje radi samo onoliko dobro koliko je dobra vaša primena“, upozorava dr Heder Rodžers, dermatološkinja i osnivačica Modern Dermatology klinike za Gardijan.
Prema Američkoj agenciji za hranu i lekove, „SPF nije direktno povezan sa vremenom izlaganja suncu, već sa količinom izlaganja suncu“. Količina izlaganja suncu zavisi od doba dana.
Na primer, izlaganje suncu će biti veće u podne nego rano ujutru. Takođe zavisi i od geografskog položaja.
Drugi faktori koji utiču na to koliko će zaštite krema za sunčanje pružiti su tip kože osobe i koliko često i koliko temeljno je ponovo nanose.
KOLIKO KREME JE POTREBNO?
Kremu je neophodno nanositi u količini od oko 45 grama za telo i pola kašičice za lice i vrat, otprilike 30 minuta pre izlaganja suncu, uz ponovno nanošenje svaka dva sata, kao i nakon plivanja ili znojenja.
Mnogi ljudi koriste daleko manje od preporučene količine kreme za sunčanje za svaku primenu, što smanjuje nivo zaštite koji ona nudi. Ako, na primer, previše lagano nanesete SPF 30, možda ćete dobiti samo pokrivenost SPF 15.
„Želimo da broj bude dovoljno visok da čak i ako koristite manje od preporučene količine, i dalje imate značajnu zaštitu“, dodaje Rodžers.
Naučni konsenzus potvrđuje da pravilna i redovna upotreba krema za sunčanje značajno smanjuje rizik od raka kože.
„Rizik od melanoma se udvostručuje sa samo pet opekotina od sunca“, upozoravaju onkolozi iz tima Stand Up To Cancer.
Takođe, velike studije pokazale su da SPF proizvodi smanjuju učestalost skvamoznog karcinoma i do 40% tokom četiri godine.
DA LI SPF KREME IZAZIVAJU RAK KOŽE?
Povremeno se u javnosti pojavljuju tvrdnje da sastojci iz krema za sunčanje mogu biti štetni. Najčešće se pominje oksibenzon, za koji su izražene bojazni da bi mogao delovati kao hormonski ometač.
„Nije bilo konačnih dokaza da je oksibenzon štetan za ljude“, objašnjava dr Dženifer Lin, vanrednog profesora dermatologije na Medicinskom fakultetu Harvard i kodirektora Klinike za rizik i prevenciju melanoma u bolnici Brigam, i dodaje da bi osobi bilo potrebno 277 godina upotrebe kreme za sunčanje da bi postigla dozu korišćenu u testiranjima na pacovima.
„Ovi zaključci pogrešno dolaze iz studija u kojima su osobe koje su koristile kremu za sunčanje imale veći rizik od raka kože, uključujući melanom. Ova lažna veza je napravljena zato što su osobe koje su koristile kremu za sunčanje bile iste one koje su putovale u sunčanije klime i sunčale se.
Drugim rečima, velika količina izlaganja suncu, a ne krema za sunčanje, povećala je njihov rizik od raka kože“, objašnjava Lin.
DA LI JE SAMO SPF DOVOLJNA ZAŠTITA?
Iako su kreme za sunčanje važan deo zaštite, one nisu dovoljne same po sebi. Neophodna je kombinacija više mera: izbegavanje direktnog sunca u periodu od 10 do 16 časova, nošenje zaštitne odeće i šešira, korišćenje naočara sa UV filterima i, naravno, upotreba SPF proizvoda.
Iako SPF blokira UVB zrake koji pomažu u proizvodnji vitamina D, stručnjaci poručuju da to ne treba da bude razlog za izbegavanje zaštite. „Ako ste zabrinuti zbog nedostatka vitamina D, rešenje je jednostavno – suplementacija“, poručuje dr Lin.
U svetu gde su stope melanoma u porastu – kako u SAD, tako i u Velikoj Britaniji – negovanje navika zaštite od sunca više nije stvar kozmetike, već zdravlja. Krema za sunčanje, uz malo pažnje i doslednosti, može biti saveznik ne samo protiv bora, već i u borbi za dugovečnost kože.
Post Views: 37
