POSLANICI različitih grupacija Evropskog parlamenta (EP) dogovorili su se oko zajedničkog predloga rezolucije o situaciji u Srbiji posle izbora kojom su prihvaćeni predlozi manjeg broja poslanika da se zatraži sprovođenje nezavisne međunarodne istrage o izborima, od Evropske komisije da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju, kao i da se uslovi finansijska pomoć EU.

СУТРА ГЛАСАЊЕ: Посланици ЕП договорили заједнички предлог резолуције о Србији

Foto Tanjug/AP

Prema konačnoj verziji rezolucije u koju je Tanjug imao uvid, evroparlamentarci su naveli i da očekuju konačni izveštaj ODIHR-a, a ukazali su i na značaj slobode govora. Srpske vlasti se pozivaju da sarađuju sa OEBS/ODIHR, EU i Savetom Evrope i da olakšaju inkluzivan proces u „obezbeđivanju izbornih prava i sloboda institucija i procesa, uz učešće domaćih posmatrača izbora i političkih stranaka“.

U tekstu se navodi da bi nezavisnu međunarodnu istragu izveli „ugledni međunarodni pravni stručnjaci i institucije“ o, kako se tvrdi, „neregularnostima parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora“, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda i poziva se EK da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju kako bi se procenila situacija u vezi sa izborima i postizbornim dešavanjima.

Takođe se traži da parlament i vlada funkcionišu bez stalnog ciklusa kampanja i čestih vanrednih izbora i ukazuje na važnost nastavka međustranačkog dijaloga i procesa parlamentarnog dijaloga. U tekstu se tvrdi da su parlamentarni i lokalni izbori odstupili od međunarodnih standarda, i dodaje da je međunarodna misija za posmatranje izbora konstatovala da je izborni dan protekao glatko, ali da su ga, kako navodi, obeležili brojni proceduralni nedostaci.

Navodi se i da bi pristupni pregovori sa Srbijom trebalo da napreduju samo ako Srbija napreduje po pitanju reformi u vezi sa EU, što uključuje punu primenu preporuka OEBS/ODIHR-a i Venecijanske komisije.

Kako se navodi, očekuje se da Evropska Komisija i Savet „primene strogo uslovljavanje“, a da Komisija detaljno prati izveštaje Revizorskog suda i odmah započne reviziju sredstava koja su pružena Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III ) i drugih finansijskih instrumenata.

U slučaju da, kako se navodi u finalnoj verziji teksta, „srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke“ ili, kako se dodaje, ako istraga ukaže da su bile umešane u „prevaru birača“, poziva se na obustavu finansiranja EU na osnovu, kako kažu, „teških kršenja pravila zakona u vezi sa izborima u Srbiji“.

Osuđuju se, kako se tvrdi, napadi srpskih zvaničnika na međunarodne posmatrače i pozivaju vlasti u Srbiji da preduzmu korake da izbegnu bilo kakve dalje „kampanje dezinformacija“ protiv izbornih posmatrača kao i „nepotkrepljene tvrdnje srpskih vlasti“ da su države članice EU bile umešane u organizovanje postizbornih protesta.

Oni su kritikovali medijsku situaciju i rad Regulatornog tela za elektronske medije i pozvali srpske vlasti da se suprotstave „stranom mešanju i kampanjama dezinformacija”. U konačnoj verziji, izražava se žaljenje zbog nedostatka glasnih kritika Evropske komisije prema Srbiji, posebno, kako se navodi, komesara za proširenje (Olivera Varheljija) o „brojnim optužbama o prevari birača“.

Većina od 29 tačaka u konačnoj verziji rezolucije Evropskog parlamenta, predstavlja predloge određenog broja poslanika iz grupacija Obnovimo Evropu, Progresivne alijanse socijalista i demokrata i Zelenih-Evropskog slobodarskog saveza i pojedinačnih inicijalnih predloga političkih grupacija.

U ime Obnovimo Evropu predlog je podneo poslanik Klemen Grošelj, u ime socijalista i demorata to su učinila četvorica poslanika – Pedro Markes, Andreas Šider, Tonino Picula i Tejs Rojten, dok je u ime grupacije zelenih predlog podnelo devet poslanika, među kojima je i Viola fon Kramon Taubadel. Uz njih predloge rezolucije Evropskog parlamenta, koji inače broji 705 članova, podneli su Evropska narodna partija (EPP), Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i levičari.

Evropski poslanici su zatražili da se rezolucija prosledi predsedniku Evropskog saveta, Evropskoj komisiji, visokom predstavniku EU za spoljne poslove, državama članicama, predsedniku, vladi i Skupštini Srbije, kao i Kancelariji OEBS za demokratske institucije i ljudska prava, parlamentarnoj skupštini OEBS i parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Rezolucija, o kojoj će sutra glasati evroparlamentarci, nije obavezujuća.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Originalni tekst