Milijarde ljudi širom sveta imaće priliku da glasaju na izborima u 2024.  godini koja je zbog toga nazvana super izbornom godinom.

Ove godine 27 članica EU bira novi Evropski parlament,  Rusija i SAD biraju predsednike, a parlamentarni izbori održavaju se i u nekim od najmnogoljudnijih demokratija u svetu – Indiji, Indoneziji, Pakistanu.

U godini koja je počela glasaće se na svim kontinentima, u više od 50 zemalja.

Izbori za Evropski parlament u 27 zemalja članica EU, sa više od 400 miliona birača, biće održani od 6. do 9. juna,  a projekcije o porastu podrške evroskeptičnim i krajnje desničarskim strankama,  podstaknute nedavnim izbornim uspesima u Holandiji, Italiji, Finskoj i Švedskoj, kod analitičara bude sumnje u budući put EU.

Jačanje desnice očekuje se i na parlamentarnim izborima u Portugalu, 10.marta i u  Austriji gde bi izbori trebalo da budu održani do jeseni.

Na evropskom kontinentu u 2024. godini parlamentarni izbori biće održani i u Belorusiji, 25. februara i Belgiji 9. juna.

Hrvatska, Severna Makedonija, Rumunija, Litvanija i Gruzija ove godine treba da održe i parlamentarne i predsedničke izbore, dok Azerbejdžan, Finska, Moldavija i Slovačka biraju samo predsednike.

Na proleće bi i Ukrajina trebalo da bira predsednika, ali su izbori neizvesni jer je zemlja u ratu.

Do kraja godine izbori očekuju i Veliku Britaniju  gdeanalitičari očekuju povratak Laburističke stranke na vlast nakon gotovo 14 godina vladavine konzervativaca.

U Rusiji su za 17. mart zakazani predsednički izbori na kojima će aktuelni predsednik Vladimir Putin zatražiti novi, šestogodišnji mandat i ne očekuje iznenađenja.

Predsednički izbori u SAD biće 5. novembra, a faktor iznenađenja je potencijalni povratak republikanca i Donalda Trampa u Belu kuću što bi, procenjuje se, poremetilo međunarodnu scenu, posebno politiku Zapada prema Ukrajini i oživelo  trgovinske sporove.

Početkom godine, u razmaku od nedelju dana, na birališta izlaze dve najmnogoljudnije muslimanske nacije,  Pakistan (8. februara)  i Indonezija (14. februara) koja sa 200 miliona birača ima najveće jednodnevne izbore na svetu.

U Indiji, najmnogoljudnijoj demokratiji sveta izbori su u martu i aprilu i traju nekoliko nedelja.

Super izborna godina u svetu počinje parlamentarnim izborima u Bangladešu, 7. januara i Butanu 9. januara, dok 13. januara parlamentarne i predsedničke izbore ima Tajvan što je povod za tenzije u odnosima Kine i SAD.

Na azijskom kontinentu ove godine održavaju se izbori i u Iranu ( 1. marta) i Južnoj Koreji (10.aprila), a glasaće se i u Kambodži, Mongoliji, Šri Lanki.

U Africi tokom 2024. parlamentarni izbori će biti održani u 10 zemalja, uključujući Južnoafričku Republiku, a predsednički u sedam.

Na parlamentarne izbore ove godine izlazi i pet latinoameričkih zemalja među kojima su Meksiko, koji će  na junskim izborima prvi put dobiti premijerku jer su na čelu dve vodeće stranke – žene i Venecuela, gde na ovogodišnjim predsedničkim izborima Nikolas Maduro traži novi mandat.

Post Views: 29

Originalni tekst