Studenti su napravili senzacionalan uspeh u političkoj dinamici i buđenju jednog učmalog društva.
Ostvarena je antirežimska masovnost. Za obnovu političkog sistema potrebna je funkcionalna alternativna stranka koja se može obratiti većini nacije.
Famozna studentska lista može biti njen zametak. Ili ta stranka rudimentarno već postoji. Kao prikrivena. Pragmatično mimikrijska i pametno ideološki neprofilisana. Prividna i defetistička kvadratura kruga odnosa studenata (njihove liste) i klasične opozicije da se rešiti magičnom rečju iz praktične politike – kvote!
(A)tipična pozicija Miloša Vučevića pokazuje koliki je značaj partije kao legitimacijske osnove. Da postoji SFRJ, a da su današnji politički akteri na sceni, verovatno bi Vučić u Predsedništvo SFRJ poslao ili Anu Brnabić ili Miloša Vučevića.
Kao formalni partijski šef, Vučević jeste lojalistička partijska poluga Vučićevog režima, i iz ove pozicije apsurdno je govoriti da li bi on sutra u novim okolnostima mogao da proba da stabilizuje SNS ako Vučić izgubi vlast.
***
Za razliku od radikalske i naprednjačke faze sa takozvanim Vučićevim lojalistima se prvi put otvara i pozicija „avangarde“ (zavetničke elite) u odnosu na obično stranačko članstvo. Ili onu masu kojoj je bilo namenjeno da zbirno čini „pokret“.
Uglavnom, iako mu je unutarpartijski autoritet delegiran od Vučića, ne treba, u slučaju Vučevića, kao uostalom i Ane Brnabić, zanemariti lične napore i domete u ostvarivanju svojih jurišnih pozicija.
U svom shvatanju etatizma Vučić voli da koristi komunističko-julovski termin „državno rukovodstvo“. U njemu su Ana Brnabić i Vučević sa politički većom težinom od Macuta ili glavnog koalicionog partnera Ivice Dačića. O statusu SPS govori i činjenica da ta partija nema sa SNS potpisan koalicioni sporazum. Na papiru se ne zna šta je čije.
Hajmo na trenutak da se vratimo u sredinu prošlog meseca oktobra. Formalni predsednik SNS Miloš Vučević je za višemesečne proteste nakon novosadske tragedije rekao da su državi naneli štetu i da su „blokaderi tih jedanaest meseci pojeli kao skakavci“. Da li je Vučević mislio na skakavce Borislava Pekića? Kao metaforu. Da li je Vučević mislio na iste skakavce na koje je mislio Aleksandar Jovanović Ćuta, lider Ekološkog ustanka, koji u emisiji „Bez cenzure“ na televiziji KTV kao i u autorskom tekstu za nedeljnik „Radar“ podseća na godine koje su nam pojeli skakavci – devedesete godine prošlog veka, čiji se duh vratio u ovim Vučićevim godinama od 2012?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 6. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 13
