Studentkinja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Lara Vitas kazala je da su studenti poslednjih sedam meseci posvetili kreiranju pravednijeg društva da su blokirali fakultet da bi odblokirali sistem. Kako je kazala, sada žele da dopuste nastavu kao čin odgovornosti i da su predložili model, ali da je plan koji su neki profesori predložili – neprihvatljiv, piše N1.
“Mismo blokirali nastavu da bi odblokirali trenutni sistem i zamenili ga novim u kom nije normalno da vlada bezakonje, medijski mrak, laži, batine, pretnje, jednoumlje. Sada želimo da dopustimo nastavu u okviru našeg plana kao čin odgovornosti, savesti i zahvalnosti prema svim zaposlenim koji su nam pružili podršku i prema našem univerzitetu. Sa radošću, ovu borbu želimo da nastavljamo u izmenjenom obliku, zajedno, snažno i solidarno sa svim članovima Univerziteta”, poručila je studentkinja.
Studentkinja je istakla da je od 17 ljudi, na koje se obrušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, preživela samo jedna i to njihova koleginica sa fakulteta.
“Nismo imali drugog rešenja nego da blokiramo fakultete i reformišemo trenutni sistem kako bi ga obnovili i iskorenili njegove mane. Blokada je za nas bila nužan čin kako bi ukazali na disfunkcionalnost ove države. Naša borba nije bila laka. Iza nas je velika organizacija, logistika, pregovori i dogovori, mnogo različitih ljudi i ideja, mnogo teških odluka, debata, suza, bezbroj protesta”, kazala je studentkinja obraćajući se okupljenima ispred fakulteta.
Ona je kazala da se procenjuje da su studenti prepešačili preko 700 kilometara, prešli 2.000 kilometara biciklom i pretrčali 1.600 kilometara.
„Pokrenuli smo zborove, održavanje protesta u čak 400 mesta širom Srbije. Tražeći da se naši zahtevi ispune, mi smo uložili sve svoje resurse. Zauzvrat smo dobili batine, suzavac, pretnje, targetiranje. Shvativši da, ne samo da institucije ne rade svoj posao, već da ne postoji sisistemska podloga za ispunjenje naših zahteva, odlučili smo se na nov korak – političku artikulaciju našeg pokreta i traženje raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora”, objasnila je studentkinja.
Govoreći o podršci koju su dobili od profesora, ali i ostalih delova društva, ona je kazala da se pokušaj vlasti da uništi svaku trunku slobodne misli oslikao i u donošenju Izmene Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, poznatiju kao „35+5″.
“Ovaj sraman potez je ugrozio, kako naše profesore, tako potencijalno i naše buduće obrazovanje, budućnost našeg fakulteta i univerziteta. Svesni ozbiljnosti situacije i nezavidnog položaja u kom se nalazi akademska zajednica, odlučili smo da smo spremni na kompromis i da želimo da neki oblik nadoknade nastave počne”, objasnila je.
Ona je istakla da studentska borba još nije gotova, kao i da ih čeka još protesta i mnogo važnih odluka i akcija. Dodala je i da im je od ključne važnosti sigurnost i sloboda mišljenja unutar zidova fakulteta i da im je zbog toga veoma važno da ostanu u fizičkoj blokadi.
“Međutim izuzetno nam ie stalo da se pitanje egzistencije i primanja naših profesora reši, kao i da se sačuva naš fakultet. Kroz detaljne diskusije iznedrili smo predlog koji spaja upravo ova dva ključna momenta. Mi dobro znamo da su ove okolnosti pokušaj da nas razdvoje i zavade, kako bi lakše vladali. Zato želimo da budemo mudriji, odgovorniji i spremniji za nove izazove”, kazala je studentkinja.
Prema njenim rečima, studenti su ponudili kompromisno rešenje, ali da su pojedinci iz redova profesora poslali profesora poslali su plan sličan upravi MFUB i tako pokušali da nas razjedine. Ovaj plan ignoriše stvarni uzrok problema – blokadu nastalu zbog korupcije. Ovaj plan tretira ituaciju kao da je u pitanju običan prekid nastave, a ne ozbiljna institucionalna kriza izazvana studentskim protestom protiv zloupotreba i netransparentnosti. Takav pristup briše odgovornost uprave i pokušava da ,preskoči“ problem, umesto da ga reši”, ocenila je studentkinja.
Ona je istakla da se nastava ne može nadoknađivati kao da se ništa nije dogodilo.
Kazala je da plan koji su predložili izvesni profesori pretvara ispitne rokove u alibi za “normalizaciju” krize i da predstavlja politički motivisanu žurbu da se „simulira uspešan odgovor na krizu”, a ne da se obrazovanje organizuje kvalitetno i zakonito.
“Zanemarena je finansijska, organizaciona i psihološka realnost nastavnika, čija su primanja i uslovi rada ozbiljno narušeni Uredbom ‘35+5’, dok naš plan jasno izražava solidarnost sa profesorima. Njihov plan deluje kao organizaciono rešenje, ali suštinski predstavlja pokušaj normalizacije bez suočavanja sa odgovornošću i realnim uzrocima krize. Takva normalizacija bez istine i transparentnosti nije akademska – ona je diskriminišuća. i kao takva, neprihvatljiva.
Post Views: 375
