Student napadnut ispred Ćacilenda: Beograd je pod kamerama, zašto nema traga počiniocima?

Student Računarskog fakulteta Bogdan T, kako stoji u službenoj belešci, napadnut je juče ispred Narodne skupštine, kada je prolazio i snimao Ćacilend. Njegovi napadači još uvek nisu uhvaćeni, policija je saopštila da se ‘incident ne vidi jasno na snimcima kamera zbog mraka’.

Kako se navodi u službenoj belešci u koju je N1 imao uvid, student je naveo da je „u sredu oko 17.15h prolazio ispred Doma narodne skupštine“.

„I ispred stepenica za ulaz u objekat mi je bez ikakvog razloga i povoda prišlo nekoliko momaka govoreći mi da prestanem da snimam telefonom. Ja sam im rekao da ne snimam ništa, a oni su me opkolili i kada sam počeo da zovem policiju oni su krenuli da me udaraju rukama po glavi i telu“, navodi student, stoji u belešci.

Kopredsednik beogradskog odbora Zeleno levog fronta Zdravko Janković kaže da je najprometnija ulica u gradu „već šest meseci talac tzv. Ćacila“, kampa koji, kako tvrdi, blokira saobraćaj i zastrašuje građane. Posebno problematizuje izostanak relevantnih snimaka napada na studenta ispred Narodne skupštine.

„Kada tabloidima odgovara, snimci se pojave; kad građanin strada, kamere odjednom ne rade“, navodi Janković

Ukazuje da ako studenta mogu da prebiju zato što snima plato ispred institucije naroda, poruka je da svako ko pokaže slobodu može postati meta, ističući da centar grada mora biti bezbedan „za našu decu“.

„ZLF zahteva uklanjanje nelegalne blokade, obezbeđivanje slobodnog i bezbednog javnog prostora, identifikaciju napadača i utvrđivanje odgovornosti. Snimci postoje i na kraju će morati da budu objavljeni — a odgovorni će odgovarati“, poručuje Janković.

Narodna poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović kaže da je ovo nije nikakav incident, već ogledalo države nasilja koju je SNS stvorio.

„Ako mladić ne može slobodno da snima plato ispred institucije naroda, već bude prebijen zato što se nekome tako prohtelo – onda više niko u Srbiji nije bezbedan“, ukazuje Nestorović.

Ocenjuje da činjenica da „nema snimaka“ sa najčuvanije lokacije u zemlji „govori sve“.

„Kada tabloidi treba da blate opoziciju, ‘slučajno’ se pojave najjasniji snimci. Kada građanin strada od režimskih batinaša – kamere iznenada ne rade. To nije nebriga, to je plansko zataškavanje. SNS je od Narodne skupštine napravio Ćacilend – simbol sile, poniženja i bahatosti. Umesto da čuva građane, vlast ih zastrašuje. Ali neka znaju – studente neće ućutkati batinama. Upravo njih se najviše plaše, jer su oni slobodni i nepokoreni“, zaključuje Nestorović.

Advokat Vladimir Terzić navodi da ovaj incident nije izolovan slučaj, već simptom stanja u kojem se javni prostor pretvara u zonu straha, a čitava država prelazi na civilnu kontrolu neformalnih „kriminalnih i političkih struktura“.

„Ako studenta mogu da prebiju samo zato što snima plato ispred Narodne skupštine, onda je jasno da je poruka da svako ko pokaže slobodu, makar i kamerom, može postati meta“, kaže Terzić.

Smatra da u takvom okruženju više nije pitanje da li je bezbedan prolaznik ispred „Ćacilenda“, već da li uopšte postoji bezbedan prostor za građane koji ne pristaju na atmosferu zastrašivanja..

„Sloboda dolazi tek uklanjanjem generatora straha i bezakonja“, poručuje Terzić.

U slučaju studenta RAF-a policija, navodno, nema relevantne snimke sa lica mesta. Međutim, u situacijama koje su odgovarale prorežimskim tabloidima i vladajućoj garnituri snimci su uvek postojali i bili javno dostupni.

Izdvaja se slučaj studentkinje Mile Pajić, odnosno, video zapis na kojem se vidi svađa između nje i njenog partnera, koji su režimski tabloidi nedeljama koristili kao udarnu vest, govoreći da se studenti svađaju zbog para.

Pored toga, dolazili su do audio zapisa privatnih razgovora aktivista STAV-a i članova Pokreta slobodnih građana iz Novog Sada, pred protest 15. marta, zbog čega je šestoro aktivista i dalje u kućnom pritvoru. Situacija se ponovila i pred Vidovdanski protest, kada su pušteni audio zapisi razgovora između Novice Antića i Ivana Matovića, koji su takođe bili privedeni, ali su početkom septembra pušteni iz pritvora.

Režimski mediji su takođe iskoristili slučaj advokata Rodoljuba Šabića iz 2019. godine, kada ga je neko sapleo usled čega je dobio povrede glave. Dok Šabić ni u jednom trenutku nije rekao da je napad politički motivisan, vlasnik Pinka Željko Mitrović je objavio snimak Šabića neposredno pre incidenta uz optužbe da je bio u alkoholisanom stanju, što tabloidi i dalje koriste.

Tokom blokade RTS-a početkom marta ove godine povređen je oficir Žandarmerije Lazar Bačić. Aleksandar Vučić se ubrzo slikao sa povređenim Bačićem, uz navode da su ga napali studenti. Ipak, ubrzo je osvanuo snimak na kojem se jasno vidi da je Bačića udario drugi pripadnik žandarmerije.

U slučaju napada na novinara Radara Vuka Cvijića od strane urednika Srpskog telegrafa Milana Lađevića takođe nisu postojali relevantni snimci. Zbog odustva dokaza, tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu protiv Lađevića, godinu dana nakon napada.

Dva minuta snimka sa naplatne rampe u Doljevcima kada je poginula Stanika Gligorijević nikada nisu dospeli u javnost, iako je porodica žrtve tražila da vidi ključna dva minuta zapisa nadzornih kamera.