Kad baš želim da nerviram ljude oko sebe, potenciram crnogorski deo familije & porekla. Nosilac sam kafanske spomenice iz te kategorije, preživevši na desetine teških bitaka za zadimljenim stolovima, bitaka koje bi počinjale nedužnim upadicama o primorju, stereotipima i Beograđankama koje su se vazda ložile na visoke i atraktivne momke (tu sam tek polovičan), da bi se – naravno – završavale u krvavoj istoriji, sve sa mojkovcima, petrovićima i depeesovima.
Ali postoji ta jedna rečenica, skoro pa istinita, koja ume najviše da rasrdi sagovornike, zato što je pomalo i istinita. (Ne, ne mislim sada na „Dobro vam je bilo dok smo se za sve pitali mi Crnogorci, a vidite sada kada ste dali državu u ruke Srbijancima i Bosancima“, mada bi se i o tome dalo diskutovati.) To je ona kada se razgovor dotakne radnih mesta, ekonomije, toga kako se danas (ne) traže poslovi; samo se nagnem unatrag, otpijem jedan dugački gutljaj, odgrizem krišku limuna sve sa korom, pa polako „A, to… E to ne bih znao… Mene je striko zaposlio…“
Nije istinit taj deo za strika, makar ne direktno: istina je da sam prvu radnu knjižicu stvarno zadužio u redakciji u kojoj je, samo s druge lokacije, pa onda i iz druge države, radio i moj otac, mada će i u drugim medijima u kojima budem radio biti onih koji će pričati o crnogorštini što se iz njih širi. Lalić hajde i nekako, prezime mu stvarno vuče na neka brda, ali gde se tu uklapaju Miladinović, Rosić, Mitić i Telesković, kojima je Zavod za bratstvenike sa Bezjova izmerio tačno 0% crnogorske krvi u venama, to još nismo saznali…
Ono što jeste istina, i na čemu ću biti večito zahvalan, jeste što nikada u životu nisam prošao kroz mukotrpni proces zvani razgovor za posao. Ironijom sudbine, moja mama – i ona beše okruglih 0% Crnogorka – provela je dobar deo radnog veka kao kadrovik, i njeno radno mesto – odeljenje za obrazovanje sektora, ili već tako nešto socrealističkog imena – danas bi se sigurno zvalo ejč-arom.
Možda i zbog strika, a možda i generacijski, možda zbog mame, ja uopšte ne razumem kako ide to sa poslovima. Samo znam da mi se nimalo ne sviđa. A nikad nisam bio bliže tržištu rada nego proteklih nekoliko sedmica. Bez brige, sve je u redu i sa Nedeljnikom i sa njegovim odgovornim urednikom, da budem precizan, nikad nisam bio fizički bliže tržištu rada.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 0
