„Strah je najveći kada sam noću sama kod kuće“: Policijska brutalnost nad studentima sem modrica ostavila i psihičke posledice

Čak 64 napada na građane zabeleženo je od pripadnika policije na studentskim protestima do kraja jula ove godine, navodi se u istraživanju Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM). Pripadnici Žandarmerije su većinom napadali studente, ali je bilo i sporadičnih napada na građane i aktiviste zbog podrške studentskom pokretu.

Od ovih napada 18 su fizički, u 20 slučajeva je zabeleženo privođenje, a ostalo su bile pretnje, proganjanje i ucene.

Studenti sa kojima smo razgovarali navode da je ova policijska brutalnost uticala na njihovo psihičko stanje. Kao probleme navode strah, nesanicu, napade panike i stalno vraćanje slika događaja koje su doživeli.

Student Tomić: Znao sam da i ako mene ne bude, biće studenata na ulici

Jedan od studenata koji je pretrpeo policijsku brutalnost bio je Stefan Tomić. Naime, tokom blokade Nemanjine, 24. juna, dva čoveka u civilu prišla su mu ispred kladionice u toj ulici i pozvala ga na pretres. Kada im je zatražio legitimaciju, pokazali su mu je na “mikrosekundu”, kako navodi, tako da nije mogao da se uveri da je zaista reč o policijskim službenicima.

“Tražili su nam lične karte, međutim nama su lične ostale gore u Nemanjinoj, ali policajci nisu hteli da pođu sa nama da ih uzmemo i meni tu već sve počinje da bude malo sumnjivo. Rekli su mi da sačekamo kolegu kako bi me indentifikovali. Tada dolazi običan, civilni, auto i oni mi govore da uđem u njega”, rekao je Tomić i dodao će biti odveden na informativni razgovor.

“Stižemo u Palatu Srbije u odsek za terorizam, što ja nisam znao u tom trenutku. Tu sam odbio da pričam i tada već kreću da budu jako bezobrazni. Kreću da viču na mene”, objašnjava Tomić.

Na njegovo insistiranje da mu kažu zašto je tu, odgovor nije dobio. Nisu mu dozvolili ni poziv. Advokata nije zatražio, jer kako je istakao, nije imao poverenje u advokate po službenoj dužnosti. Optužili su ga za nasilno rušenje ustavnog poretka.

“Kada su me odvodili u pritvor, čuo sam pištaljke, trube, sve ljude napolju i to mi je mnogo značilo. Vrati te u realnost, da postoji gomila ljudi u tom pokretu, da nisi tu samo ti. Nateraju te da ne budeš sebičan, nateraju te da kažeš, pa šta i ako padnem. Takva misao mi je mnogo značila, jer sam znao da i mene ne bude, biće studenata na ulici”, rekao je Tomić.

Odveden je u ćeliju bez prozora, a krevet mu je izgledao kao dve strunjače za fizičko jedna na drugoj.

“Pošto tamo ne znaš koliko je sati, nemaš nikakav način da ubiješ vreme, a pritom sam anksiozan i paranoičan, zapadao sam u neka “ludila”. Na svaki zvuk sam se trzao, okretao, gledao šta se dešava. U jednom trenutku sam bio siguran da je neko ušao u ćeliju i očekivao da će da me pretuče. Kao neka granična šizofrenija. Kao da vidim nekoga tu non-stop. Svakakve misli ti padaju na pamet, stvarno. Razmišljaš i o tome kako bi mogao da se ubiješ tamo. Teško je baš i nije mi drago da se prisećam tog stanja uopšte”, rekao je Tomić.

Kako objašnjava, boravak u pritvoru odrazio se na njegovo psihičko stanje.

“Kada sam izašao, imao sam tu sreću da većinu dana ne spavam sam, jer sam vreme provodio na fakultetu ili u rektoratu, a i živim sa bratom. Međutim, u trenucima kada ostanem sam, pogotovo uveče, tada sam isprepadan. Često ne mogu da spavam pola noći. Svaki mali zvuk te trzne i nekako kao da nemam izbora. Kao da me mozak tera da to preživljavam opet i da vizualizujem to što sam doživeo i to je pakao. Srećom, ne dešava se često jer nisam često sam”, rekao je on.

Tomić objašnjava da mu je psihološka pomoć bila nuđena, ali je nikada nije prihvatio, jer, kako kaže, “neću nekome da trošim vreme ili stvaram dodatni posao”.

Psiholozi koji su se bavili slučajevima kao što je Tomićev, navode da se često dešava da ljudi imaju stav kao što ga ima on, odnosno da osećaju stid da traže pomoć, jer to smatraju znakom slabosti, pa zato izbegavaju da je traže i kada im je potrebna.

“U kriznim situacijama, ljudi prvenstveno računaju na sopstvene snage da se nose sa teškoćama, posebno ako procenjuju da su i drugi u sličnoj situaciji, pa ne žele da ih dodatno opterećuju”, objašnjava psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović.

Nikolina Sinđelić: Razumem zašto žene ćute

Nikolina Sinđelić pretrpela je psihičku i fizičku brutalnost, navodno od strane Marka Krička, komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), i još jedne policijske službenice, u garaži Vlade Srbije polovinom avgusta.

Kako Nikolina ističe, upućivali su joj uvrede, komentarisali fizički izgled, pretili silovanjem, šamarali. Slomili su joj telefon i uzeli fotoaparat za koji je molila da joj se vrati, ali to nikada nije učinjeno. Umesto da država reaguje i sprovede istragu protiv onih koji su učestvovali u njenom maltretiranju, stigao joj je poziv iz Prekršajnog suda na osnovu prijave MUP-a, koji je tereti za remećenje javnog reda i mira, vređanje policijskih službenika i upotrebu eksplozivnih materija.

Nakon svega što je proživela u garaži Vlade Srbije, Nikolina kaže da se često oseća loše i da pomisli da je bilo bolje da nikada nije izlazila u javnost sa ovim informacijama.

“Pre par dana sam satima plakala zato što su mi stizale i pretnje i svakakve poruke. Onda sam samo rekla sebi – što mi je ovo trebalo u životu, što sam izašla javno i kada sam to rekla naglas, shvatila sam, u stvari, težinu onoga šta sam uradila. Gde sam sebi rekla da sada razumem zašto žene ćute”, istakla je Sinđelić.

Ona je dodala da ponekad ima napade panike zbog tog događaja, da joj se poremetio san, ali da je krenula na psihoterapije kojima pokušava da se izbori sa ovim problemima.

“Spavam, ali ne preterano dobro. Često sanjam sve to što se dešavalo, pa se budim, imam malo strah noću, pogotovo kad ostajem sama kod kuće. Plašim da će neko da dođe, da me neko prati i slično, pošto se to dešavalo ranije”, objašnjava Sinđelić.

Tamara Džamonja Ignjatović: Policijska brutalnost prozvodi otpor, a ne strah

Kako navodi psihološkinja Džamonja Ignjatović, simptomi poput poremećaja sna, paranoje i trzanja su tipični simptomi koji je javljaju nakon traumatskog iskustva. Kod nekih uznemirenost traje vrlo kratko, kod nekih je duže prisutna napetost, nervoza, strepnja, gubitak koncentracije, noćne more, preokupiranost traumatskim događajem i slično, ali postepeno prolaze, dok je nekome potrebna psihološka podrška kako tegobe ne bi prerasle u posttraumatski poremećaj.

“Najvažnije je da osoba bude smeštena negde gde se oseća bezbedno i da ima doživljaj podrške od strane bliskih osoba. To je obično dovoljno da se prevaziđu ove reakcije koje su zapravo normalna reakcija na „nenormalno“ iskustvo”, objašnjava Džamonja Ignjatović.

Ona objašnjava da policijska represija nad mladima ima jasan cilj, da izazove strah i da ih obeshrabri da učestvuju u protestima. Ipak, takve akcije često imaju suprotan efekat i dodatno motivišu mlade da istraju.

“Imam utisak da su mladi na to spremni i da im to ne postiže željeni efekat. Čak možda i jača njihovu spremnost i odlučnost da nastave svoju borbu”, rekla je Džamonja Ignjatović.

Ona dodaje da je nasilje tokom intervencija policije postajalo sve izraženije, prelazeći granicu profesionalnog delovanja i često služeći kao provokacija sa ciljem izazivanja sukoba.

“To su provokacije sa ciljem da se izazove nasilna reakcija druge strane, kako bi se onda ta strana optužila za izazivanje nereda i nasilje, a onda i opravdala primena daljih represivnih mera. Ipak, važno je reći da se to ne odnosi na sve pripadnike policije, već prvenstveno na one parapolicijske snage, dakle kriminalce obučene u policijske uniforme, zbog kojih se i sami profesionalni policajci osećaju poraženo i poniženo”, navodi Džamonja Ignjatović.

Miloš Janković: Zaštitnik građana mora da ispita nezakonito postupanje policije

Institucija koja bi pored tužilaštva trebalo da proverava kršenje ljudskih prava građana od pripadnika policije na protestima je Zaštitnik građana.

Zoran Pašalić, ombudsman, naveo je za Danas da instituciji ombudsmana nisu direktno podnete pritužbe građana zbog brutalnosti policije tokom protesta, već da su do takvih saznanja došli posredno, kroz razgovore sa građanima o drugim temama.

“Došla je grupa građana pre nekoliko dana koje sam ja primio. To je počelo kao opšta tema, ali smo završili na drugim pričama“, rekao je Pašalić i istakao da je kancelarija Zaštitnika građana pokretala određene samoinicijativne postupke u vezi sa postupanjem policije, ali da trenutno ne može da precizira njihov broj.

Dok aktuelni zaštitnik građana navodi da ta institucija nije primila direktne pritužbe građana zbog brutalnosti policije, bivši zamenik zaštitnik građana, advokat Miloš Janković ističe da je dužnost ombudsmana da na takve situacije reaguje samoinicijativno. Prema njegovim rečima, zaštitnik građana ne treba da čeka prijave, već da odmah, po saznanju o mogućem nezakonitom postupanju policije, pokrene ispitivanje slučaja.

„Zaštitnik građana je ovlašćen, a time i dužan, da shodno zakonu, preduzme sve mere iz svoje nadležnosti, naročito kada postoji sumnja da je došlo do povrede prava građana, odnosno slučajeva zlostavljanja i mučenja. Dužan je da odmah, ne čekajući pritužbe građana, krene u ispitivanje osnovanosti navoda do kojih je došao“, objašnjava Janković.

On navodi da je u takvim slučajevima neophodno da zaštitnik građana bez odlaganja pristupi policijskom organu, izvrši uvid u svu dostupnu dokumentaciju, razgovara sa svedocima i zatraži snimke nadzornih kamera, kako bi se utvrdile sve činjenice.

„Neophodno je izvršiti uvid u sve delovodnike, pisanu dokumentaciju i snimke video-nadzora, kao i razgovarati sa licima koja mogu da pruže informacije potrebne za potpuno i delotvorno istraživanje”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, zaštitnik građana može da utvrdi da je došlo do zlostavljanja i time omogući žrtvi da pred sudom potraži satisfakciju za fizičke i psihičke bolove koje je pretrpela.

MUP ćuti
Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja Danasa o tome koliko je podneto prekršajnih ili krivičnih prijava protiv demonstranata zbog narušavanja javnog reda i mira i napada na pripadnike policije, ali ni na pitanja o disciplinskim, prekršajnim ili krivičnim prijavama protiv pripadnika MUPa zbog prekomerne upotrebe sile nad demonstrantima. Takođe, iz MUP-a nisu odgovorili ni na pitanje o broju disciplinskih, prekršajnih ili krivičnih postupaka protiv pripadnika MUP-a zbog prekomerne upotrebe sile nad demonstrantima.

Pesma na zidu ćelije
Pesma koju je u pritvoru napisao student Stefan Stomić.

Sedim sam na proplanku i posmatram u crnom mraku,

Crne prste,crnu šaku, crne oči, crnu dlaku.

Zato jesam sam pod belim nebom, jer dok siroti plaču za bebom,

I dok je hrane belim hlebom, ja sam udar’o i greb’o.

Ali nije sve crno-belo, pomišljam u sebi smelo

I dok pevaju mi opelo, gledam setno svoje sivo telo.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.