I ovog vikenda stotine hiljada ljudi izlaze na nemačke ulice kako bi protestovali protiv Alternative za Nemačku. Društvo se probudilo, kažu politikolozi, ali je pitanje kakav će efekat na kraju biti.

Nevroz Duman ukazuje na Minhen, Hale, Kasel i Hanau. To su mesta gde su se dogodili smrtonosni desničarski napadi u Nemačkoj, u kojima je od jula 2016. do februara 2020. ukupno ubijeno 22 ljudi, a još jedanaestoro ranjeno.

„Minhen, Hale, Kasel i Hanau su rezultat atmosfere rasističke mržnje i prisustva desničarske stranke poput Aleternative za Nemačku“, kaže Duman za DW. Ljudi su tamo bili „proglašeni drugačijim“.

Duman kaže da Alternativa za Nemačku (AfD) dugo nije uzimana za ozbiljno. Ali svaki od počinilaca ova četiri zločina „bio je na neki način povezan s AfD, upijao je govore političara AfD, osećao se motivisanim tom politikom da izvrši ove zločine“.

Duman, koja je edukatorka za pitanja traumu, govori u ime „Inicijative 19. februar“ iz Hanaua.

Trenutno je vrlo zauzeta. Za nešto više od dve sedmice, u hesenskom malom gradu Hanauu, planirano je obeležavanje četvrte godišnjice ubistva devetoro ljudi.

Nevroz Duman će ispred Rajhstaga u Berlinu govoriti na velikim demonstracijama protiv desničarskog ekstremizma. Ovo će možda biti najveće demonstracije protiv rasizma i mržnje u aktuelnom talasu protesta koji su izbili nakon izveštaja istraživačkog kolektiva Korektiv.

Oni su otkrili da je u novembru održan sastanak kojem su prisustvovali neki političari AfD, Demohrišćana, desni ekstremisti i biznismeni. Na tom sastanku se govorilo o „remigraciji“, odnosno proterivanju stranaca iz Nemačke, pa i nemačkih državljana stranog porekla.

Od tada milioni ljudi širom Nemačke izlaze na ulice protiv takvih desničarskih narativa.

U Berlinu je za subotu (3. februar) prijavljeno više demonstracija. Planiran je ljudski lanac oko nemačkog parlamenta. Organizatori govore o „simboličnom protivpožarnom zidu koji štiti demokratiju i solidarni suživot od desničarske mržnje“. Očekuje se najmanje 100.000 učesnika.

Raznovrsnost demonstracija koje su se održale od sredine januara, a bilo ih je više stotina, iznenađuje stručnjake i političare. U najvažnijoj političkoj raspravi ove sedmice u Berlinu, tokom debate u Bundestagu, često se razgovaralo o poruci mnogih protesta na ulicama i zahtevu za suzbijanjem desničarskog ekstremizma.

Protesti kao poziv na buđenje

Marsel Levandovski, politikolog sa Univerziteta u Zigenu, za DW govori o „snažnoj prodemokratskoj mobilizaciji koja nije ograničena na političku sferu“.

Tri sedmice nakon izveštaja o konspirativnom desničarskom sastanku, institut za istraživanje javnog mnjenja Rajngold predstavio je istraživanje prema kojem učesnici protesta u velikom broju kažu da su na ulice izašli prekidajući letargiju i rezignaciju zbog brojnih problema u Nemačkoj.

Većina demonstranata sada se nada jednoj vrsti „velikog i stalnog talasa protesta građana“.

Ali šta ako protesti popuste? Tada, prema rečima Štefana Grinevalda, šefa Rajngolda, „može se sasvim lako dogoditi da se trenutna energija preusmeri protiv vladajuće koalicije“.

Vlada Olafa Šolca u kojoj su njegove Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali, najmanje je omiljena otkako se sprovode ankete. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, tri stranke u zbiru jedva dobacuju do trećine glasova.

Levandovski još ne vidi prepoznatljive pomake u simpatijama prema strankama. „Trenutne oscilacije u anketama još uvek su unutar normalnog statističkog raspona i ne moraju nužno biti rezultat protesta“, kaže Levandovski.

Poslednje istraživanje Dojčlandtrend pokazalo je blagi pad podrške za AfD, mada bi on mogao imati veze i sa pojavom nove snage na sceni, levičarskog „Saveza Sara Vagenkneht“.

Kako kaže Levandovski, protesti bi čak „mogli imati negativan uticaj i možda navesti neodlučne da podrže AfD“.

U tom smislu, upozorava da se ne bi trebalo oslanjati na uticaj demonstracija na nadolazeće izbore u junu kada se glasa za Evropski parlament, kao i na lokalnim izborima u pola Nemačke, niti u septembru kad su pokrajinski izbori u tri istočne pokrajine u kojima AfD ubedljivo vodi u anketama.

„Ako se do tada protesti smire, njihov učinak, ukoliko ga ima, može nestati“, kaže Lavandovski.

Broj organizacija koje podržavaju poziv za „protivpožarni zid“ protiv desnice se neprestano povećava. Do četvrtka navečer, broj je premašio 1.400. Među njima su i udruženja koja su u proteklim danima naglašavala važnost migranata za svoj rad i za društvo u celini.

Kritika iz migrantskih krugova

Velike kompanije su putem društvenih mreža ili oglasa jasno izrazile koliko zavise od priliva radne snage na nemačko tržište rada.

Stoga se očekuje da će brojni migranti demonstrirati i dalje. Velike organizacije u socijalnom sektoru, s mnogo migranata kao zaposlenih, kažu da je neobično veliko interesovanje za ovu temu. Međutim, iz migrantskih krugova dolazi i kritika zbog toga što je prošlo toliko vremena pre nego što su se održale tako velike demonstracije protiv desničarskog ekstremizma i ksenofobije.

Kritika koju politikolog Levandovski razume: „Oduvek je problem što najčešće govorimo o migrantima, i to uglavnom u negativnim kontekstima poput bega ili socijalnih problema. Ne iznenađuje da i migranti kritikuju to s obzirom na sadašnji talas demonstracija.“

Post Views: 27

Originalni tekst