Za Stefana Stankovića iz Leskovca putovanja nisu samo deo života već ono što živi, udiše, u čemu nalazi smisao i ideju o slobodi. Sa rancem na leđima u kojem se nalazi šator i vreća za spavanje obišao je gotovo celu Evropu, peške, biciklom, autostopom.

– Sloboda je uglavnom stvar izbora, ne radiš ono što moraš već ono što želiš. Međutim, da bi spoznao sebe i šta stvarno želiš u svom životu, verujem da je potrebno upustiti se u avanturu na neki od najslobodnijih načina, bez ikakvog znanja o tome.

Tako ćete sebe dovesti u dosta iskušenja koja će od vas načiniti bolju osobu, bez obzira čime kasnije odlučite da se bavite, donosićete veoma zdrave i razumne odluke sa lepim pogledom na svet – započinje razgovor za Luftiku Stefan Stanković.

Stefan kaže da bi svet bez sistema bio raj na zemlji.

– Niko nikada neće uspeti promeniti to, ali u ovom svetu svi mi utičemo na ljude oko nas onim čime se bavimo i šta radimo. Zbog toga je veoma bitno da nikada ne prestanemo da verujemo u to ko smo.

Možete da odustanete, možete da uradite šta god, samo nikada ne smeš izgubiti sebe, jer tako nikada nećeš izgubiti ono najvažnije što imaš u svom životu – kaže Stanković.

Priča da je duh koji ga krasi oduvek prisutan u njemu.

stefan-stankovic-7
Foto: Privatna arhiva

– Od rođenja gajim potpunu slobodu u svom životu i to je nešto čime sam se zarazio, pri prvom uzdahu kada sam došao na ovaj svet, koji je toliko lep i vazduh dovoljno zagadjen (smeh). Ipak, zbog načina na koji ga doživljavam i na koji živim, uvek sam uspeo pronaći sebe na nekom mestu, gde mogu da dišem punim plućima i uživam u trenutku – naglašava Stefan.

Selo tokom “zaključavanja”

U doba pandemije koja nas je zadesila izvesno vreme, tokom “zaključavanja”, proveo je na selu, odnosno u kući svojih predaka.

– To je probudilo nemir u meni, ja iskreno verujem da je slobodan čovek slobodan i u zatvoru, sve je to stvar izbora, no opet biti slobodan za mene znači i svakog trenutka uhvatiti vazduh punim plućima. Tako da sam u tom trenutku odlučio da odem na selo. U kući dugo vremena niko nije boravio, pa sam se zadržao malo kako bih sve sredio i mogao da provedem neko vreme tu.

stefan-stankovic-8
Foto: Privatna arhiva

Nisam planirao da ostanem duže od par dana, međutim, shvatio sam da ukoliko se vratim u stan u kojem boravim kada nisam negde po svetu, znao sam da me čeka zatvor. Odlučio sam ostati u selu malo duže i zanimao se na raznovrsne načine koje donosi i taj način života. Vodu sam vadio iz bunara, probušio sam rupu na buretu i ostavio na sunce da se greje i tako se tuširao. Uživao sam u miru i pogledu divne prirode. Posebno noću, kada bi se videle zvezde na nebu – priča naš sagovornik.

Prva velika avantura

Stefan pešači, stopira, vozi bicikl i ne prestaje da se kreće, odnosno putuje.

– Svoj prvi veći krug biciklom sam napravio u osmom razredu osnovne škole. U jednodnevnom izletu sam prešao stotinak kilometara od Leskovca do Sijarinske Banje i od tog trenutka sam znao da će bicikl biti moje prevozno sredstvo do slobode.

stefan-stankovic-5

Foto: Privatna arhiva

stefan-stankovic-4

Foto: Privatna arhiva

Nakon toga sam napravio kratka putovanja po Srbiji i Balkanu, zatim sam se vremenom uspuštao u nešto jače, tako da sam do sada kroz raznovrsne načine kretanja manje više pokorio Evropu – ističe on.

U svoj prvi veliki avanturistički poduhvat upustio se sa 22 godine, biciklom.

– Zakotrljao sam se do Turske, putovanje je takođe trajalo 22 dana a prešao sam nekih 4.000 kilometara. Cilj je bio mesto Pamukale u Turskoj, blizu grada Denizli. Na internetu sam video sliku o prirodnim bazenima sa izvorom tople vode i belim stenama, što me je oduševilo i odlučio sam da to želim videti, naravno na svoj način, bajsom do cilja.

Stigao sam do Istanbula a zatim sam dobio još veću želju da vidim svoj cilj, pa sam za dva dana spičio do glavnog odredišta. Bio je to neverovatan trenutak! Proveo sam na tom mestu ceo dan i u tom trenutku bukvalno ništa nije moglo da pokvari taj istinski osećaj slobode i sreće – opisuje Stefan svoje prvo veliko putešestvije.

Turska i Kosovo u lepom sećanju

Jedan čovek iz Denizlija mu je ostao u posebno lepom sećanju.

– Upoznao sam čoveka po imenu Hasan koji vozi gradski autobus. On mi je ponudio noćenje kod njega, uz večeru na podu, baš kao što i oni rade. Sutradan su njegova deca izvela predstave o njihovim običajima, bilo je jako zabavno. Kada bih morao da biram putovanje što se ljudi tiče, uvek bi to bila Turska.

Krenuvši nazad, spuštao sam se preko Kušadasija, uhvatio brod do ostrva Samos. Prošao sam primorski deo Grčke a onda ušao u Albaniju. Na granici, čovek koji je radio bio je u čudu, bajs, srpski pasoš i ja. Iz prve me je pustio, a kada sam krenuo, pozvao me je da se vratim, ponovo mi je tražio pasoš, proveravao je nešto i ubrzo opet vratio i poželeo ugodan boravak u Albaniji – priča Stefan i dodaje:

– Kroz Kosovo nisam imao nikakvih problema. Kampovao sam u Prištini a sledećeg dana sam već bio kući.

Foto: Privatna arhiva

Šetnja kroz grenlandsku ledenju pustinju

Trenutno ima veoma interesantan plan.

– Plan je prepešačim 520 km od jednog do drugog grada na Grenlandu. Danas u svetu teško pokrećemo ljude na bilo koji način, ja verujem da je ovo jedan od onih. Iskreno, srce lupa onako kao i na početku, tako da biće to jedna lepa šetnja kroz ledenu pustinju. Pored toga, sama zemlja krije mnoge lepote – opisuje svoj naredni poduhvat Stanković.

Nakon toga, želja mu je i da biciklom obiđe Južnu Ameriku.

– To bi bio ceo krug oko Latinske Amerike, od Argentine do Meksika, pa nazad. Nekih 40.000 kilometara biciklom. Možda ću to i uklopiti sa još nekim opcijama slobodnog kretanja, od trčanja, pešačenja, ili možda čak neki kajak, pa i plivanje, videćemo – kaže ovaj mladić pun entuzijazma.

On smatra da bi mnogi ljudi voleli da se otisnu u razne avanture ali da je strah koji ih sprečava zapravo proizvod neznanja.

stefan-stankovic-3

Foto: Privatna arhiva

stefan-stankovic-10

Foto: Privatna arhiva

– Tu su bezbroj pitanja, šta ako ovo, šta ako ono, a takvi ljudi često ostanu posmatrači koji nažalost nikada neće ući u ‘ring’ i doživeti najlepše u ovom životu, a to je sloboda. Potrebno je krenuti, a sve ostalo dolazi samo od sebe. To je najčudnije, neko ko živi u neznanju misliće da je to nemoguće ili ti neće verovati a zapravo je prosto.

Lagao bih kad bi rekao da nije bitan način kojim se krećete, ali kojim god da se pokrenete opet ćete živeti, neko manje, neko više. Moja putovanja biciklom po svetu su samo moj način života i nikako ne pokušavam da ubedim druge osobe da to isto rade, svako na ovom svetu je poslat da uradi nešto sa svojim životom, a svet je dovoljno veliki za svakog da uspe u onome što želi – objašnjava Stefan.

Novac ne kupuje slobodu

Da bi krenuo ka tom cilju, bitno je istražiti sebe i spoznati svoj put.

– Tada zapravo kreće drugi deo života u kome svesno ideš ka tome da ne izgubiš to što imaš u sebi i uživaš u avanturi kada ćeš znati da je svaka jebena sekunda tvog života vredela više od svega na svetu – naglašava Stefan.

On uvek nosi opremu za kampovanje, a novac, na način kako on obilazi svet, kaže, nije presudan.

– Čovek svakako troši isto onoliko koliko i u sistemu. Pri ovakvom načinu života ne mora da plaća ni struju, vodu,stan, porez i niz propratnih stvari, već je to samo čista klopa koju bi svakako plaćao bilo gde.

Kada te ljudi uoče i prepoznaju, u njima se stvara osećaj slobode i želje da pomognu. Mnogo puta su mi ponudili smeštaj, hranu, čak i taj prokleti papir, novac, šta god mogu. Mada dosta i saznate, a to je da možete noćiti u crkvama, ponekad i u bolnicama, garsonjerama. Tu su pumpe, autobuske ili železničke stanice – opisuje Stefan i dodaje:

U nekim objektima imate toalet za invalide, koji je izuzetno čist, samo krevet fali, međutim uvek imam sa sobom dušek tako da nije to problem. U Padovi sam spavao u garaži i bilo je kul, još jedno super iskustvo – objašnjava uz osmeh Stefan da ljudi mogu da se snađu na razne načine samo ako to žele.

Za Stefana rešenje i opcije uvek postoje.

– Kada putuješ auto stopom, ljudi te dovezu do nekog mesta, a veliki deo prelaziš hodanjem da bi došao grada, pa razgledaš isti. Posle treba vremena da izađeš iz njega kako bi ponovo uhvatio stop za dalje, ali meni i to predstavlja užitak – zaključuje Stefan Stanković za Luftiku.

stefan-stankovic
Foto: Privatna arhiva

Nenad pešači 1.300 km kako bi skupio novac za Martu koja uči pod jorganom

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)