Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu „Finansije“ detaljno analizira šta pokreće tržište stambenih kredita u Srbiji, i to u periodu od 2009. do 2024. godine, tokom kojeg se vrednost odobrenih stambenih kredita nominalno više nego utrostručila.

Preciznije, prema podacima iz istraživanja, ukupno stanje stambenih kredita poraslo je sa približno 190 milijardi dinara početkom 2009. godine na preko 610 milijardi dinara u 2024.

Međutim, kada se ove vrednosti preračunaju u evre prema važećem kursu iz tog perioda, realan rast je nešto drugačiji – vrednost tržišta porasla je sa oko 2 milijarde evra na približno 5,2 milijarde evra.

Ova razlika u rastu, gde je nominalni iznos u dinarima porastao preko tri puta, a realni u evrima 2,6 puta, posledica je slabljenja dinara u odnosu na evro tokom posmatranih petnaest godina.

Istraživanje otkriva da su monetarna politika i, pre svega, javne investicije države najznačajniji pokretači ovog rasta, što predstavlja donekle neočekivan zaključak za širu javnost.

Neočekivani pokretač rasta

Istraživanje koje su sproveli Saša Stefanović i Aleksandar Zdravković pokazuje da, suprotno uvreženom mišljenju da su plate i opšti privredni rast jedini ključni faktori, državna ulaganja u infrastrukturu i druge kapitalne projekte imaju presudan uticaj.

Ova aktivnost države, kako se navodi, podstiče zapošljavanje u građevinskom sektoru, poboljšava infrastrukturu i generiše šire ekonomsko poverenje koje olakšava i bankama da odobravaju, a građanima da uzimaju kredite.

U studiji se ističe da je ovaj rezultat iznenađujući ali i jasan.

„Među svim makroekonomskim pokazateljima, javne investicije kao udeo u BDP-u izdvaju se kao najuticajniji faktor“, konstatuju autori.

Uloga plata, kursa i kamata

Dok opšti rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) nije pokazao direktnu i statistički značajnu vezu sa rastom stambenih kredita, rast realnih neto zarada se pokazao kao važan faktor.

To potvrđuje da je za građane konkretan iznos koji im ostaje u novčaniku nakon plaćanja svih troškova ključan za odluku o zaduživanju.

Posebno je, kako proizilazi iz analize autora, značajan uticaj deviznog kursa. Budući da je velika većina stambenih kredita u Srbiji vezana za evro (evroindeksirana), slabljenje dinara direktno povećava teret za dužnike.

Konkretno, mesečna rata, iako obračunata u evrima, isplaćuje se u dinarima. Ako dinar izgubi na vrednosti, građanima je potrebno više dinara da bi otplatili isti iznos rate u evrima. Time se povećava i nominalni iznos ukupnog duga iskazanog u domaćoj valuti.

„beg u nekretnine“

Pored ovog direktnog uticaja na postojeće zajmove, eventualna nestabilnost kursa podstiče i novi talas potražnje.

U takvim uslovima, građani koji imaju ušteđevinu u dinarima često vide kupovinu nekretnina kao sigurno utočište za svoj kapital, kako bi ga zaštitili od gubitka vrednosti.

Ovo ponašanje, poznato kao „beg u nekretnine“, povećava tražnju za stanovima, a samim tim i za stambenim kreditima neophodnim za njihovu kupovinu.

Ove nalaze potvrđuju i autori studije, koji smatraju da uticaj kursa nije jednodimenzionalan – on istovremeno i povećava postojeći dug u dinarima i stimuliše novu potražnju za kreditima kao vid zaštite od inflacije i valutnog rizika.

Post Views: 34

Originalni tekst