Profesor Radan Stojanović, specijalista kliničke farmakologije, objašnjava kakva je standardna procedura uobičajena da bi jedna vakcina ili lek mogli da se koriste.
„Postoje dve sobe, dvoja vrata. Prva vrata su pretklinička ispitivanja. Otvorena su, urađena su pretklinička ispitivanja, kako mi saznajemo na osnovu saopštenja tog instituta, i da su rezultati ohrabrujući. Sad otvaramo druga vrata da se uđe u sobu gde su ljudi, da se počne sa kliničkim ispitivanjima u kojima su određene faze i potrebno je da se potvrde ti korisni efekti uočeni na animalnim modelima. Ako se to potvrdi, onda lek ide u fazu registracije i nalazi se na kraju na tržištu, posle procene određenih regulatornih agencija. Ako nije, onda ostaje samo jedan još u nizu, pokušaja da se nađe neki lek“, objašnjava profesor Stojanović.
Personalizovani pristup u lečenju po kom funkcioniše ruska vakcina u suštini nije nov. Testira ga trenutno nekoliko proizvođača. Više zemalja i kompanija je u trci da prvi dođu do vakcine bazirane na mRNK tehnologiji za rak. Kompanije Pfizer, Moderna i pre nego što su napravile vakcine za kovid tokom pandemije, uveliko su radile na primeni mRNK tehnologije kod vakcina za rak. Tako da je pitanje dana kada će stići vest koja se u medicini čeka godinama.
„Niko od njih nije izašao iz druge faze studije. Svi ovi koji su do sada u trci, neki su ušli u kliničku fazu, a neki još nisu ni ušli u kliničku fazu. Znači, Rusi su u fazi da nisu ušli u kliničku fazu“, naglašava dr Popović.
Profesor Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže da zato ima utisak da je „to je sve na dugom štapu“.
„Još od kraja prošle godine Rusi lansiraju kontradiktorne informacije. Da li je to terapijska vakcina za rak debelog creva ili za druge dve lokacije? Da li je tek završena pretklinička faza ili i prva klinička faza na četrdesetak pacijenata? Po svoj prilici, završeno je ispitivanje u laboratoriji i na životinjama, a tek treba da počne ili da odmakne ispitivanje na ljudima (tri kliničke faze).“
Neetično je buditi lažne nade, naglašava profesor Radovanović.
Mi smo se tako puvali i sa navodnom kubanskom vakcinom protiv raka pluća, podseća nas.
„Mnogi nesrećnici su bacali ušteđevinu da bi stigli do Havane. Da ne pominjem navodnu proizvodnju ruske vakcine protiv kovida na ’Torlaku’, a kineske u posebno izgrađenoj fabrici.“
Već je formirana radna grupa koja će pripremiti infrastrukturu i medicinsko osoblje, a do kraja godine delegacija srpskih stručnjaka iz medicine, mikrobiologije i Instituta „Torlak“ boraviće u Moskvi, rekao je ministar Popović. Tamo će se upoznati sa celokupnim procesom – od uzimanja genetskog profila do proizvodnje personalizovane vakcine.
Ipak, od masovne proizvodnje, nema ništa dok se ne završe kliničke studije.
Srbija je važna jer ima kapacitet za klinička istraživanja, već smo ih radili za druge, vrlo kompleksne, lekove i u suštini postoji infrastruktura.
„A s druge strane, oni verovatno računaju na to da će svaki Srbin da se javi i da primi tu vakcinu bez razmišljanja“, dodaje dr Dragoslav Popović.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA, 23. OKTOBRA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 30
