Jutros je iz Kragujevca stigla da informacija da u Stelantisovu fabriku automobila treba da dođe 8oo radnika iz Nepala i Maroka, da bi nekoliko sati kasnije stigao i demanti.
Naime, prema pisanju agencije Beta, u Stelantisovu fabriku automobila u Kragujevcu treba da dođe oko 100 radnika iz Stelantisove fabrike u Maroku, koji će se obučavati i ostati na radu do godinu dana.
Izvor agencije Beta u kragujevačkoj fabrici naveo je da i u Maroku treba da se pokrene proizvodnja modela „grande pande“ za kojim vlada velika potražnja, zbog čega jedna grupa radnika iz te zemlje dolazi u Kragujevac na obuku i ispomoć.
Otkud Marokanci i Nepalci u Kragujevcu?
Podsetimo, Beta je jutros prenela izjavu kragujevačkog većnika Radomira Erića za TV Kragujevac, koji je najavio da će u Fijatovoj (Stelantisovoj) fabrici u Kragujevcu biti zaposleno 800 radnika iz Nepala i Maroka, jer ih, kako je rečeno, u Kragujevcu nema.
Jugoslav Ristić, lider samostalnog sindikata grada Kragujevca i fabrike Zastava oružje, izjavio je za Betu da je „jasno da će doći radnici sa strane“.
„Za te zarade koje su nešto veće od 70.000 dinara očigledno je da ljudi u Kragujevcu nisu zainteresovani, jer od toga ne mogu da prežive. I zato se poseže za dolaskom radnika iz Nepala i Maroka, zemalja u kojima su ljudi jako siromašni“, obrazložio je Ristić.
manjak fabričkih radnika u Srbiji
Iako su iz Stelantisove fabrike u Kragujevcu demantovali najavu većnika Erića, za Betu su naveli i da je trenutno zaposleno oko 2.800 radnika, a da je potrebno još 800 za rad u trećoj smeni koja se uvodi u oktobru.
Ekonomista Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, upozorava da se svakako suočavamo sa manjkom radnika u Srbiji, a pogotovo u delatnostima koja masovno zapošljavaju.
„Kako smo došli do toga? Pre svega, ljudi iz Srbije decenijama emigriraju, odlaze na rad u inostranstvo. Drugi faktor jeste da je u prethodnim godinama došlo do privrednog rasta, koji je generalno smanjio nezaposlenost. Treći faktor su depopulacija i starenje stanovništa, a četvrti da su u Srbiji zarade porasle toliko da smo ‘preskupi’ za masovno zapošljavanje“, objašnjava Jevtović.
Na pitanje zašto se govori o radnicima baš iz Nepala i Maroka, a ne komšijama iz regiona, Jevtović odgovara da ljudi iz regiona ne dolaze iz prostog razloga – imaju bolju ponudu.
„Za jedan deo Zapadnog Balkana, onaj koji nazivamo ‘albanski korpus’ tržišta rada, Italija je obećana zemlja. A za ono što nazivamo srpski korpus tržišta rada, Nemačka je primarna destinacija. Tako da, nema ko da dođe, da budem još direktniji“.
promena ekonomskog modela
Prema proceni našeg sagovornika, rešenje za ovu situaciju jeste promena celokupnog privrednog modela.
„Postavljaju se pitanja, znam da to jesu malo teška pitanja, ali mi se moramo suočiti sa njima. Da li je nama potreban Fiat u Kragujevcu u kome rade radnici iz drugih zemalja, u kome se samo sklapa vozilo koje ide na strano tržište? Šta smo mi onda? Da li jedna velika Lego kućica? Šta je tu dodatna vrednost koja ostaje Republici Srbiji, njenom BDP-u i njenom budžetu?“, pita naš sagovornik.
Njegov savet je da se privredni model prilagodi tome da je raspoloživih radnika jednostavno – manje.
Post Views: 20
