Otkako je doneta o odluka uvođenju profesionalnih upravnika zgrada, mišljenja javnosti su podeljena o ovoj temi.

Da li je situacija bolja sada ili je bila ranije, kada je funkciju predsednika kućnog saveta obavljao neko od stanara, pitali smo naše sugrađane, a razgovarili smo i sa profesionalnim upravnikom.

„Kad ne trenira sebe, trenira zgradu“

Miloš iz Radničke ulice u razgovoru za Luftiku kaže da sa trenutnim profesionalnim upravnikom ima samo pozitivna iskustva. Kako ističe, radi se o osobi koja je ranije bila predsednik kućnog saveta.

– Zaista nemam na šta da se požalim, lift se redovno servisira, ulaz je sveže okrečen, zgrada se redovno čisti, sijalice se menjaju i interfon radi perfektno. Čovek je inače fitnes trener u teretani, pa kad ne trenira sebe, trenira zgradu. Plaćam 600 dinara mesečno za te usluge – kaže Miloš.

Međutim ističe da je ranije imao negativna iskustva sa profesionalnom upravnicom, koja je bila izuzetno drska i neljubazna, te je za svaku situaciju morao da je zove nekoliko puta pre nego što bi problem bio rešen.

Njegova iskustava deli i Nebojša koji živi u ulici Dimitrija Avramovića. Ističe da se angažovani profesionalni upravnik trudi da sve u zgradi funkcioniše i lepo izgleda.

– Svetlo radi na svakom spratu, intefon i kamere rade, a stara ulazna vrata su zamenjena modernijim. Sa liftom nemamo problema. Za ove usluge izdvajamo mesečno 1.000 dinara, što smatram da nije puno, s obzirom da su svi stanari zadovoljni – ističe Nebojša za Luftiku.

Neko ko ima toliko posla sa strane, ne može da brine o problemima stanara

Međutim, daleko da svi naši sugrađani imaju pozitivna iskustva. Saška iz Balzakove ističe da je situacija bila mnogo bolja kada je zgradom upravljao predsednik kućnog saveta.

– Lakše smo se dogovarali, konsultovao se više sa stanarima, bili smo o svemu obavešteni. Prilikom izbora profesionalnog upravnika, stanari se nisu snašli, a nije ni bilo konsultacija. Sadašnji upravnik je došao na predlog jednog od stanara – kaže Saška.

Iako ističe da se upravnik trudi da rešava “goruća” pitanja u zgradi, naša sagovornica kao osnovni problem ističe da neko ko ima toliko posla “sa strane” ne može dovoljno dobro da se brine o problemima stanara. Kaže da za ovu uslugu svaki stan izdvaja 550 dinara mesečno.

– Upravnik saziva skupove stanara, ali retko dolazi, nije sa Limana, a održava mnogo zgrada. Dođe povremeno sam, da proveri situaciju, zovemo ga kad je nešto bitno. Ulaz nam je prljav, iako se redovno čisti, ali dosta toga zavisi i od samih stanara i njihove kulture – ističe Saška za Luftiku.

Želimo profesionalnog upravnika, dosta nam je samovolje predsednice kućnog saveta

Potpuno drugačiji problem ima Miroslav sa Detelinare, koji umesto sadašnje predsednice kućnog saveta priželjkuje usluge profesionalnog upravnika. Ističe pre svega njenu samovolju, da stvari radi u sopstvenom interesu, kao i da kupuje preskupu opremu za zgradu, bez konsultacije sa ostalim stanarima.

– Plaćamo je 150 dinara, ali sasvim sigurno da se ona dodatno ugradi prilikom nabavke opreme. Stalno je besna i priča kako neće da bude predsednik kućnog saveta, neretko napusti skupštinu stanara, a onda se ponovo samoinicijativno proglasi za tu funkciju. Vrhunac bahatosti je što je naparavila sebi parking mesto na „divlje“, te hitne službe nemaju gde da prođu – kaže Miroslav.

On navodi da su protivpožarni aparati poslednji put atestirani još 2011. godine, da hidropak ne radi dobro kao ni osvetljenje u zgradi, a da o krečenju nema ni govora, iako ulaz nije osvežen otkako je zgrada sagrađena 2007. godine.

Plate profesionalnih upravnika su oko 60.000 dinara

Kontaktirali smo i Nenada sa Limana 1, koji je za Luftiku govorio o sopstvenim iskustvima na poslovima profesionalnog upravnika.

Inače, on je već četrnaest godina predsednik skupštine stanara u zgradi u kojoj živi i to iskustvo se pokazalo dragocenim na poslovima upravnika. Ističe da je to u suštini lep posao, ali može biti i naporan, posebno ako komšiji pukne cev u 2 ujutro.

– Plate profesionalnih upravnika se kreću oko 60.000 dinara, a uglavnom je praksa da se raspodeli oko dvadesetak ugovora po upravniku. Od dvadesetak zgrada ostvari se prihod između 140.000 i 150.000 dinara, plate se porezi i doprinosi, a ostatak ide agenciji – počinje Nenad priču za naš portal.

Novim zakonom svi stanari u obavezi da učestvuju u održavanju zgrade

On smatra da je zakon o stanovanju koji je donet 2016. godine jako pozitivna stvar, jer je od tada kvalitet stanovanja podignut na značajno viši nivo. Do tada se često dešavalo da, na primer, problemi stanarana na višim spratovima ne dotiču one na prizemlju i obrnuto.

– Najviši problemi se po pravilu dešavaju na najvišim spratovima, ti stanovi su nekad bili najjeftiniji, a sada im je vrednost drastično skočila. To su najčešće problemi sa prokišnjavanjem, termoizolacijom, liftom i stanjem fasade. Novim zakonom su nameti po stanu povećani, ali je dobro što sada svi stanari učestvuju u održavanju zgrade – ističe naš sagovornik.

Koliko se plaća po kvadratu zavisi od starosti objekta, spratnosti i lifta

Postoji zakonski minimum koji stanovi moraju izdvajati za potrebe profesionalnog upravnika i zavisi od starosti objekta, broja stanova, kao i da li zgrade imaju lift ili ne.

Tako je na primer ogromna razlika između zgrade starosti do 10 godina bez lifta, gde se po kvadratu stana treba izdvojiti 2,80 dinara i zgrade sa liftom koja je stara preko 30 godina, gde se izdvaja 9,20 dinara po kvadratu.

Važeća minimalna visina iznosa o tekućem održavanju zgrada i visina iznosa izdvajanja na ime troškova investicionog održavanja propisana je odlukom Skupštine grada Novog Sada od 26. avgusta 2020. godine.

– Problem naplate u Novom Sadu i Beogradu je dobro rešen, jer sve ide preko Informatike tj. Infostana. Međutim, u manjim mestima profesionalni upravnici moraju da obavljaju sve – od pronaženja majstora do računovodstvenih poslova – navodi Nenad.

Postoji prostor za potencijalne zloupotrebe, ukoliko se posao ne obavlja savesno

– U samom početku ljudi su preuzimali odgovornost za mnogo veći broj zgrada nego što su mogli da “opsluže”, tako da su mnoge stambene zajednice zbog toga trpele. Sve je to rađeno zbog profita. Međutim, ukoliko neko odgovorno i pošteno radi svoj posao, ne vidim kao problem što bi neko mogao imati veću zaradu – ističe Nenad.

Naš sagovornik ističe da postoji značajna razlika da li upravnik radi za sebe ili za nekog drugog, poput agencije. Smatra da je svakako rad u većem sistemu pruža bolju mogućnost organizacije i veću fleksibilnost.

Međutim, istovremeno takva situacija može predstavljati i problem.

– Ti si kao upravnik odgovorno lice koja ima ovlašćeni pristup novčanim sredstvima. Dešavalo se da se neki radovi naplate, a da se na kraju ne realizuju, ili se dešavalo da su radovi naplaćeni mnogostruko više od stvarne vrednosti. Sve zavisi od lične odgovornosti i morala, kao i u svakom drugom poslu – zaključuje Nenad razgovor za Luftiku.

Najmlađi upravnik zgrade ima 19 godina, dvorište buja, sve je pod konac, u liftu muzika

Original Article