Шта је то „обшчак“, суштински део руског криминалног света?
Живот


Николај Шевченко

Russia Beyond (Antoine Gyori/Sygma/Getty Images; Freepik.com)

Неки кажу да се његова вредност мери милионима долара.

Они који су одрасли 90-их година у Русији и другим постсовјетским земљама сећају се како су им неки момци рутински отимали ситниш, говорећи да је то за „обшчак“. Ретко ко од најмлађих је имао појма о каквој тајанственој ствари се ради.

Ипак, за босове криминалног света обшчак је био стваран, опипљив и добро чуван фонд за финансирање њихових махинација.

Оно што „греје другове у затвору“

Руски криминални свет разликује две врсте обшчака (реч потиче од руске речи за „заједничко“) у зависности од тога где се средства сакупљају и како се користе.

Такозвани „затворски обшчак“ (на руском: „лагерный общак“) односи се на заједнички фонд који прикупљају затвореници у неком затвору у земљи.

У зависности од затвора, разликује се величина и садржај затворског обшчака. По правилу уобичајене ствари које чине фонд биле су новац, цигарете, чај и храна која може дуго да се чува као што су месне конзерве. Садржај фонда користи се за помоћ затвореницима који оскудевају или за куповину малих привилегија које затворски чувари могу да пруже у замену за новац.


Shepard Sherbell/Corbis/Getty Images

Затворски обшчак се континуирано попуњава из различитих извора. Очекује се да затвореници добровољно у обшчак донирају део својих пакета које добијају од рођака и пријатеља. Оне који то одбијају да чине остали гледају са презиром доживљавајући то као увреду културе и обичаја криминалног света. Такви појединци могу бити изопштени из групе или на други начин кажњени.

У затвору старији затвореници могу да убирају 20 процената или више од свих картарошких игара у затвору. Овај новац се користи за обшчак.

Понекад „затворски обшчак“ може добијати средства из такозване „слободне касе“, мреже финансијских извора изван затворских зидова која обезбеђује стабилан прилив средстава у затвор.

Као што се 90-их често дешавало, локални старији момци са везама у криминалном свету приморавали су млађе да донирају новац за обшчак, што је пракса позната као „грејање другова у затвору“ (на руском: пацанов на зоне греть).


Reuters

Још један извор за прилив новца у затворски обшчак биле су донације богатих и моћних босова. У писму злогласног руског мафијашког боса Вјачеслава Јапончика затвореницима једног руског затвора стоји:

„Станари 16. колибе БУР-а [сленг за 'одељење са максималним обезбеђењем у затвору'], поздрављам вас желећи вам све најбоље и најсветлије – ја сам Вјачеслав Јапончик. С обзиром да данас један од вас излази у општу популацију, шаљем додатних 400 рубаља… Ових 400 рубаља у договору са другим станарима ставите у обшчак заједно са ранијих 200 рубаља. Они су дати Руслану као лопову, али то није за њега, јер он није лопов. Мислим да је све јасно. Тако да шаљем укупно 600 рубаља у касу. Код мене је све у реду. Хвала вам на пажњи и бризи. Примите моје најбоље жеље. Са поштовањем – Вјачеслав Јапончик.“

Упркос донацијама и другим изворима новца, затворски обшчак је био ситна пара у поређењу са сличним фондом ван градских зидова, који се звао „слободни обшчак“.

Милиони долара

Сматра се да је слободни обшчак настао почетком 20. века, мада је тешко са сигурношћу рећи када су мафијашки босови почели да стварају централизовани новчани фонд. Оно у шта нема сумње је да је слободни обшчак био огроман и да се није могао поредити са ситнишем који се налазио чак и у најбогатијим логорским фондовима. Процењује се да се његова вредност мерила у милионима долара.


ФСБ РФ/Sputnik/Legion Media

Финансијски токови који су попуњавали слободни обшчак такође су били много више разрађени. Новац је долазио из најразличитијих криминалних активности у земљи.

„Сви плаћају таксу како би припадали обшчаку: џепароши на редовним линијама, отимачи ташни, крадљивци аутомобила, дилери дроге, провалници и препродавци украдене робе. Прилог заједничкој суми назива се удео. Криминалци који редовно оперишу у региону треба да плате 5-10 процената профита, у зависности од вредности украдене робе. 'Туристи', крадљивци аутомобила и банде које отимају аутомобиле морају да плате 15-20 процената за право да раде у свом региону и ремете мир“, наводи се на популарном Јутјуб каналу посвећеном истраживању руског криминалног подземља.

Мада слободни обшчак може да постоји у облику легализоване финансијске структуре, сматра се да су криминални босови преферирали готовину, јер је властима тако теже да прате и конфискују новац.

„Овакву врсту касе не чувају један или два човека. Према неким изворима, број оних који чувају обшчак понекад је достизао 20. Било су то борци изабрани на групном састанку. Чување касе био је уважен и профитабилан посао. Овај задатак се поверавао фанатицима, криминалцима са дубоком оданошћу принципима криминалног света“, тврди се на споменутом Јутјуб каналу.

Они који би неовлашћено користили обшчак најчешће су били осуђени на смрт.

Мада се са сигурношћу не може знати како се трошио новац из обшчака, верује се да је фонд коришћен за финансирање будућих криминалних активности, подржавање породица покојних мафијашких босова, подмићивање државних званичника и генерално функционисање криминалног подземља.


Владимир Саjaпин/ТАСС

Упркос прокламованим „племенитим“ циљевима, неки верују да су средства из обшчака углавном одлазила само криминалцима на врху хијерархије. Ако је то тачно, прилози обшчаку могли би се посматрати као гест оданости према босовима криминалног подземља, односно према друштвеним нормама криминалног света и као дугорочна инвестиција амбициозних криминалаца који намеравају да се једном попну на врх криминалне лествице.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article