Počev od ovog četvrtka, u Nedeljniku očekuje vas veliki serijal „Studenti u blokadi“.
Oni koji su pokrenuli velike proteste – i promene – u Srbiji pisaće o tome šta je njihova filozofija, njihovo pravo, njihova politika, njihova ekonomija… i njihova vizija budućnosti.
Iz prve ruke, njihovim rečima, njihovim glasom: Šta studenti misle,
šta osećaju, i za šta su spremni da se bore.
Mi danas prenosimo tekst koji su pisali studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu.
***
Mi, studenti Filozofskog fakulteta u blokadi, istrajni smo u našoj borbi za bolje i pravednije društvo već više od dvesta dana. Kada se 1. novembra u Novom Sadu dogodila tragedija u kojoj je poginulo šesnaestoro ljudi, ispunila nas je tuga, a ubrzo i bes jer je delovalo da za ovu tragediju, kao i za mnoge druge, niko neće odgovarati. Nakon napada na kolege sa Fakulteta dramskih umetnosti 22. novembra prošle godine, shvatili smo da moramo da se organizujemo i stanemo na put kriminalu i korupciji koja je zarobila institucije naše zemlje.
Naš fakultet stupio je u blokadu 2. decembra, sa četiri osnovna zahteva koja su definisala vrednosti i filozofiju našeg pokreta. Prvi zahtev, objavljivanje celokupne dokumentacije vezane za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, postavljen je vlastima kako bi se ogolila korupcija sistema koja je dovela do tragedije 1. novembra. Drugi i treći zahtev podrazumevaju vladavinu prava, odnosno to da zakon važi za svakoga, jer ako ne važi za jednog, ne važi ni za koga. Jedino je pitanje: ko će biti sledeća žrtva? Četvrti zahtev usmeren je ka opstanku Univerziteta i dostupnosti obrazovanja. Univerzitet je sistematski uništavan i pre studentskih blokada najavama novog zakona o visokom obrazovanju.
Svesni toga da je univerzitetsko pitanje stvar koja se tiče čitavog društva, a ne samo studenata i zaposlenih, kao i sve manje dostupnosti obrazovanja iz godine u godinu, postavili smo zahtev za povećanje finansiranja visokog obrazovanja za 20%, ali tako da država subvencioniše 50% cene ESPB, odnosno da studentu plati polovinu školarine.
Nedugo nakon stupanja u blokadu, nenadležna institucija rekla je da su nam svi zahtevi ispunjeni. Režim je to ponovio još nekoliko puta tokom narednih meseci. Ujedinjeni sa našim profesorima, od kojih su se mnogi bavili pitanjem ispunjenja zahteva, znali smo da lažu. I nisu nas samo lagali, već su nas i tukli, hapsili, gazili kolima, ali ostali smo istrajni. Zvali su na pregovore, ali nema pregovora o tome da neko mora da radi svoj posao po zakonu, a i teško se razgovara sa dislociranom vilicom.
Pokazali smo solidarnost jer znamo da je napad na jednog od nas, napad na sve.
Žrtvu za bolje i pravednije društvo u ovoj borbi nismo podneli samo mi, već i svi oni koji su nas podržali. Tako je studentska borba postala opštenarodna. To se videlo nakon svih onih kilometara pređenih pešice, svih protesta u svakom kraju ove zemlje, i na najvećem skupu u istoriji Srbije koji se održao u Beogradu 15. marta ove godine, kada je odavanje počasti stradalima pod nadstrešnicom bilo prekinuto zvučnim oružjem. Hrabrost i smirenost naših redara sprečila je novu tragediju.
Navodi kako država nema zvučni top, a potom kako ga ima, ali nije korišćen, kao i kršenje svih propisa prilikom posete predsednika odeljenju intenzivne nege na kom su se lečile žrtve požara u Kočanima, doveli su do toga da ispostavimo dva nova zahteva koja počivaju na istim principima kao i prvobitni, a to su vladavina prava, jednakost i promena koruptivnog sistema u kom se kršenja zakona dešavaju maltene svakodnevno, a niko na kraju ne odgovara za njih.
Kada je vlast obnovila proces uništavanja Univerziteta, shvatili smo da ova vlast ne želi i neće da ispuni nijedan naš zahtev, te da je politička promena preduslov za društvenu, odnosno da će naši zahtevi biti ispunjeni samo ukoliko dođe do promene vlasti. Kako se pitanje bilo koje vlade tiče celog naroda, tražili smo momentalno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, na kojim ćemo formirati listu kojoj ćemo preneti svoje poverenje.
Kada smo ulazili u ovu borbu, nismo ni pomišljali na ulazak u polje parlamentarne politike, ali nas je režim na to naterao. Promena vlasti postala je sredstvo za ispunjenje naših zahteva.
Od traženja izbora, koji nisu zahtev, već uslov, prošlo je više od mesec dana. Čini se da, ovog puta, nadležna institucija neće to učiniti bez velikog pritiska. Zbog toga, dragi čitaoče, nadamo se da se vidimo na Vidovdan.
Kao što smo i do sada pokazali, filozofiju našeg pokreta ne definišu reči, već dela. Za vladavinu prava, dostupnost obrazovanja i promenu koruptivnog sistema borimo se nenasilno i solidarno.
Požrtvovanošću: krvavim nogama koje su prepešačile celu Srbiju;
Hrabrošću, dostojanstvenošću i smirenošću: rukama sa brojevima advokata, roditelja i krvnom grupom;
Odgovornošću: jer smo u mnogo navrata sprečili incidente i 15. marta sprečili krvoproliće na ulicama Beograda;
Istrajnošću: jer smo zaustavili sopstveni život od novembra, kako bismo pokrenuli rad institucija;
Beskompromisnošću: jer želimo potpunu promenu, a ne mrvice koje nam sistem nudi.
Mi ne rušimo, mi gradimo bolju budućnost i zbog toga ostajemo u borbi do ispunjenja svih zahteva.
Ovde pročitajte i tekst studenata Pravnog fakulteta u blokadi.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 26. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 90
