Ulica Jove Ilića je te noći bila mirnija nego inače. Mokar asfalt činio ju je svetlijom nego što je zapravo bila, a jedino što se moglo čuti bilo je jurcanje automobila iz pravca bulevara. Trotoar koji ispod zamandaljenih prozorčića kafeterije i trafike vodi ka faksu izgledao je sablasno.
Taj me je utisak pratio duž cele te rute, sve dok se na stepenicama pod prigušenim svetlom ulaza u fakultet nije ukazala ekipica pušača koja je cupkajući u mestu uspevala da odoli zimi. Konačno, nešto uobičajeno. Kada se žar približio filteru, duvandžije su se povukle nazad u toplo. U svet koji ovih dana funkcioniše po nekim sopstvenim pravilima. Mlađi kolega sa fakulteta i ja umuvali smo se u taj svet odmah za njima.
„Momci, indeks?“, upitao nas je dežurni student, kome je u vanrednim okolnostima koje su na snazi već gotovo dve nedelje, zapao zadatak da legitimiše pridošlice. Onima sa indeksom je ulaz dozvoljen, onima bez indeksa nije.
„Moramo tako. Makar dok vam ne upamtimo lica“, dodao je onda oslovljavajući nas obojicu po imenu. Jedva da smo mu i odgovorili, a već nas je struja užurbanih studenata povukla niz hodnik, gde je svakog trenutka trebalo da počne zasedanje studentskog plenuma.
Amfiteatar je već bio pristojno popunjen, doduše, reći će nam oni najredovniji, manje nego u prvim danima, ali svakako više nego što je to slučaj na mnogim redovnim predavanjima. Na projektoru je spremno čekalo šest tačaka dnevnog reda o kojima je trebalo raspravljati. Kada je otkucalo 18.00, predsedavajući je seo za katedru i približio se mikrofonu.
„Možemo li?“, upitao je i označio početak plenuma. Vrata amfiteatra su se zatvorila, a nad Fakultetom političkih nauka nadvila se 12. noć studentskih blokada.
Saramago je nakon izbijanja pandemije slepila junake svoje priče smestio u karantin i tamo razvijao najmračnije strane njihovog karaktera. Ako je portugalski nobelovac želeo da nam kroz alegorijski prikaz jednog odbačenog mikrodruštva pokaže kako svet (ne bi trebalo da) izgleda, mikrodruštva blokiranih fakulteta bila bi suprotan primer.
Činjenica da prostorije fakulteta po kojima inače špartaju ozbiljni ljudi u odelima, među kojima će mnogi krojiti (ili već kroje) sudbinu našeg društva, sada služe desetinama studenata kao mesto stanovanja prilagođeno svim stanarskim potrebama – stvara samo privid anarhije. Iza tog distopijskog ambijenta zapravo se krije organizacija kakve na faksu ni u redovnim okolnostima često nije bilo. Jer u redovnim okolnostima – a ko prati medije zna da je FPN nadaleko čuven po tome – organizacija počiva na igrama moći. U ovim vanrednim – na solidarnosti.
Niko tu nije slep, kao što je to slučaj u Saramagovom delu. Naprotiv.
Studentski plenum formiran je već prve večeri i trenutno ima najveći autoritet u odlučivanju dokle god traju blokade. Ko god je student FPN-a, i zadesi se u 18.00 u amfiteatru fakulteta, ima pravo glasa, pravo da iznese neke predloge i pravo na reč i repliku. Pre početka redovnog dela „sednice“, zastupnici FPN-a u plenumu Rektorata – u kojem učestvuju svi fakulteti sa po troje predstavnika – podnose izveštaj sa prethodnog sastanka, a pošto se izglasaju odluke koje se tiču čitavog Univerziteta, oni napuštaju plenum i odlaze na veliko zasedanje u Rektorat, dok okupljeni u amfiteatru nastavljaju da većaju o stvarima koje se odnose konkretno na fakultet.
Jedna od tačaka na dnevnom redu te večeri bila je izmena broja predstavnika u velikom „svefakultetskom“ skupu u Rektoratu.
„Bolje je da nas bude više. Treba da budemo što više zastupljeni“, neko se javio za reč.
„To bi onda značilo da mi nemamo poverenje jedni u druge. Uostalom nije ni cilj da plenum Rektorata izgleda kao skupština stranke u kojoj ćemo svi sedeti, dizati ruke i jednoglasno glasati za sve“, odgovorio je nego sa drugog kraja amfiteatra, nakon čega se rasplamsala rasprava koja je ukupno trajala više od dva sata. Bilo je iznenađujuće čuti kako se u tom predstavničkom telu odvija daleko civilizovanija i argumentovanija diskusija nego u nekim mnogo važnijim predstavničkim telima u zemlji.
Studentkinja koja je na blokadama od prvog dana, i koja je upućena u prilike na fakultetu, objašnjava da je to česta slika, i da se na plenumu mogu čuti različita mišljenja, ali da su studenti jedinstveni i da se odluke poštuju.
„Niko od nas ranije nije učestvovao u nečemu sličnom. Pokušali smo da uspostavimo neki vid direktne demokratije, i zasada to, iako možda povremeno izgleda neozbiljno, funkcioniše kako treba“, kaže ona i dodaje da je u početku bilo nesuglasica sa redovnim studentskim parlamentom.
„U početku su zagovarali da se vratimo studijama što pre, međutim, otkako smo stupili u blokadu, sve se odlučuje na plenumu“, dodaje zatim.
Kaže i da konačno imaju nešto konkretniju podršku uprave fakulteta i profesora, što smatraju pozitivnim.
„Širi dekanski kolegijum je izneo svoj stav, rekli su da su uz nas. Rektor je rekao da će biti tu za razgovor. Što se profesora tiče, mnogi nas podržavaju. Često nas neko do njih poseti, popričaju sa nama, nešto čak i donesu“, objašnjava dalje.
Osim ovog improvizovanog zakonodavnog tela (a utisak je studenata da nikada nijedno drugo neimprovizovano telo nije bolje zastupalo njihove interese), studenti su organizovali i nekoliko izvršnih.
Za svaki segment života na fakultetu, zadužena je posebna radna grupa. Dečko koji nam je na ulazu tražio indeks, deo je grupe za obezbeđenje koja dežura u tri smene.
Radna grupa za medije zadužena je za komunikaciju, a istovremeno svoje veštine – jer, jelte, na FPN-u postoji smer Novinarstvo i komunikologija – koriste i tako što pomažu drugim fakultetima obučavajući ih za javne nastupe.
Fakulteti se međusobno dopunjuju, sarađuju, razgovaraju. Nude drugima ono što imaju, a zauzvrat dobijaju ono što im fali i veruju da jedino tako mogu istrajati.
Koliko god da su studenti ovih dana bili zreliji od mnogih matoraca, život u blokiranom fakultetu ne vrti se samo oko ozbiljnih stvari. Kako i da bude drugačije, kada se na jednom mestu svakodnevno okuplja gomila ljudi u svojim ranim dvadesetim godinama. Beskrajne sate u blokadama studenti ispunjavaju najrazličitijim formalnim i neformalnim aktivnostima, za šta je zadužena posebna radna grupa.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 675
Post Views: 241
