Srpska lutanja na spoljnopolitičkom planu

Nova vlada Srbije, kako na domaćem, tako i na spoljnom planu, sudeći prema ekspozeu premijera Miloša Vučevića, nastaviće politiku kontinuiteta. Odnosno konfuznu i reaktivnu politiku „vrdanja“ koja odgovara samo vrhu vlasti i njihovom bliskom okruženju.

To praktično znači da će na međunarodnom planu, Srbija ostati negde između SAD, bar je tako akcentirano u premijerovom ekspozeu i „tradicionalnih prijatelja“, Rusije i Kine, i EU, kao „strateške orijentacije“.

To će biti nastavak politike sedenja na više stolica, a vizionar tako koncepirane spoljne politike u kojoj je dezavuisan evropski put i EU nije onaj koji je tokom prvomajskih praznika čitao ekspoze u palamentu, već dugogodišnji stanovnik Andrićevog venca.

Potpuni kontinuitet sa predhodnom vladom je, čini se, u evroskepticizmu i to se ne mora posebno dokazivati, jer EU u premijerovom ekspozeu nije zaslužila makar ni osvrt šta će se raditi na ubrzanju evrointegracija.

Očito da se vlada neće starati da otkoči integracije i prekine sa sejanjem evroskepticizma, širenja defetizma i krive projekcije kuda se kreću međunarodni odnosi. Jasno je da će praktični koraci noboizabrane vlade u pridruživanja Srbije EU još više biti usporeni, praktično zamrznuti.

Uostalom, članstvo u EU odavno je samo sredstvo Vučićevog održavanja na vlasti, nego ozbiljan cilj Srbije, tako da tragikomično zvuči Vučevićeva izjava da „niko neće stupiti u članstvo EU pre nas“.

I dok se EU, već u premijerovom ekspoezu našla na marginama, zapaženo mesto dobile su SAD. Njima je dato najviše prostora i time se priznalo da su SAD jedna od najmoćnijih zemalja sveta, što je indikator da Srbija želi da se usmeri u tom pravcu.

To što su SAD dobile istaknuto mesto u Vučevićevom ekspozeu može se povezati sa američkim izborima i promeni u Beloj kući koju Srbija iščekuje. Samo da ne bude opet igranje na pogrešnu kartu, kao 2016 godine kada se tipovalo na pobedu Hilari Klinton, a pobedio je Donald Tramp.

Da Srbija u spoljnoj politici nastavlja da vrluda je dokaz i vraćanje u vladu dvojice ministara, Aleksandra Vulina i Nenada Popovića, koji održavaju bliske veze sa Moskvom i koji su pod sankcijama. Time je Vučević stavio prst u oko SAD, zemlji koja je u njegovom ekspozeu naglašena kao najbitniji spoljnopolitički partner.

Da Srbija ne može, ili ne ume baš mnogo da menja svoju spoljnu politiku vidi se i iz ekspozea Vučevića gde je podvukao da nema uvođenja sankcija Rusiji i da neće odustati od prijateljstva sa tom zemljom, ali ni od strateškog partnerstva sa Kinom.

Jasno je da Srbija na svom spoljnopolitičkom planu igra na kartu SAD, Kina, Rusija, iako nema objektivnog uverenja, da ta spoljna politika između tri pola u međunarodnim odnosima, garantuje dugoročne interese Srbije.

Zanimljivo je da Nemačku i Francusku, dojučerašnje važne partnere, premijer pojedinačno nije ni jednom spomenuo.